Bolest prelazi u endemsku fazu, vakcinacija će ubuduće biti neophodna samo za najugroženije, a paralelna pojava gripa i kovida ne znači nužno katastrofu.
Ko još u protekle dve godine nije postavio pitanje "Da li je pandemija konačno gotova?" ili "Kada ćemo konačno moći da nastavimo sa normalnim životom?" Odgovor na ta pitanja - pokazala je anliza Džejmsa Galagera, BBC-jevog novinara koji se bavi zdravstvom i naukom - mogao bi da bude "vrlo brzo".
Sve se više veruje da omikron Veliku Britaniju ka samoj završnici pandemije. Ali, šta sledi nakon toga? Virus neće magično nestati. Umesto toga, moraćemo da se naviknemo na novu reč - "endemski", što zapravo znači da kovid definitivno ostaje s nama.
Nova era?
Da li smo, stvarno, na pragu nove ere kovida i šta će to značiti za naše živote?
"Malo nam fali, ovo sada je početak kraja, barem u Ujedinjenom Kraljevstvu", smatra profesor Džulijan Hiskoks, šef katedre za infektivne bolesti i globalno zdravlje na Univerzitetu u Liverpulu. "Mislim da će nam se životi tokom 2022. gotovo u potpunosti vratiti na ono kakvi su bili pre pandemije".
Ono što se menja je naš imunitet. Novi koronavirus pojavio se pre dve godine u kineskom gradu Vuhanu i tada smo bili ranjivi. Bio je to potpuno nov virus sa kojim naši imuno sistemi nisu imali dodira, a nismo imali ni vakcine ni lekove koji bi pomogli u borbi sa njim.
Rezultat je bio kao da je neko aktivirao bacač plamena u fabrici vatrometa. Kovid se svetom proširio eksplozivno, ali požar koji je izazvao ne može doveka goreti istim intenzitetom.
Od početka su postojale dve opcije - ili ćemo ugušiti kovid, kao što je to bio slučaj sa ebolom u zapadnoj Africi, ili će se sam primiriti ali i ostati sa nama dugoročno i pridružiti se čitavom nizu endemskih zaraza - od obične prehlade preko HIV-a, boginja i malarije do tuberkuloze - koje su uvek prisutne.
Neizbežna opcija
Za mnoge je ova druga opcija - s obzirom da je reč o virusu koji se širi vazduhom, i to i pre nego se kod zaraženih pojave simptomi - od početka bila neizbežna.
"Endemičnost je upisana u ovaj virus", kaže dr Elisabeta Gropeli, virološkinja sa Sent Džordž univerziteta u Londonu.
"Vrlo sam optimistična. Uskoro ćemo biti u situaciji da virus cirkuliše, vodićemo računa o zaštiti najugroženijih dok ćemo za sve ostale koji se zaraze to prihvatiti jer će se prosečna osoba oporaviti", rekla je ona.
Epidemiolozi, koji proučavaju širenje bolesti, neku zarazu najčešće smatraju endemskom kada je njeno širenje konzistentno i predvidljivo, kada nema iznenadnih eksplozija "slučajeva" kakve smo gledali u raznim talasima ove pandemije.
Profesorka Azra Gani, epidemiološkinja sa londonskog Imperijal koledža, kaže da izraz "endemski" podrazumeva život sa kovidom, ali bez restrikcija. Ona smatra da ćemo do toga doći "vrlo brzo".
"Deluje da je prošlo mnogo vremena do ove faze, ali od početka vakcinacije proteklo je samo godinu dana i već smo zbog toga slobodniji nego ranije", rekla je Gani.
Jedino što bi moglo da poremeti ovakav razvoj situacije je pojava neke nove varijante koronavirusa koja bi mogla da preuzme dominaciju nad omikronom i pritom izazove značajno teže kliničke slike.
Koliko je situacija loša?
Važno je reći, napominje Gani, da ako je zaraza endemska to ne znači nužno da je bolest blaga.
"Imamo neke stvarno opasne, smrtonosne zarazne bolesti koje smatramo endemskim. Boginje su bile endemske vekovima, ali su svejedno ubile trećinu svih zaraženih. Malarija je endemska pa svake godine izazove 600.000 smrtnih slučajeva", upozorila je Gani.
Kada je reč o kovidu, već su vidljivi znaci da on postaje manje smrtonosan kako vreme prolazi a ljudski organizmi se "upoznaju" sa virusom i "uče" kako da se izbore sa njim.
U Britaniji građani su pregurali kampanju vakcinacije, buster vakcinu i četiri talasa različitih varijanti istog virusa.
"Kada omikron bude gotov, imunitet u UK biće visok, i to barem neko vreme", smatra profesorka Elenor Rajli, imunološkinja sa Univerziteta u Edinburgu.
No, visoka stopa zaraze dolazi sa visokom cenom. U Britaniji je preminulo više od 150.000 ljudi. Ali zaraza je ostavila i zaštitu u našim imuno sistemima, navodi novinar BBC. Taj imunitet će s vremenom slabiti tako da treba očekivati da ćemo od kovida obolevati i u budućnosti, ali i da će šanse da dobijemo teži oblik kovida biti sve slabije.
Profesor Hiskoks, inače član specijalne grupe britanske vlade za nove respiratorne viruse, kaže da to znači da ogromna većina zaraženih u budućnosti neće imati većih problema.
"Bila to nova ili stara varijanta, većina nas će, baš kao kad se zarazimo koronavirusom koji izaziva običnu prehladu, šmrckati i imati možda slabu glavobolju, a nakon toga ćemo biti OK", rekao je on.
Kako će se to odraziti na naše živote?
Biće onih, najčešće u starijih i ranjivih, koji će umirati i od endemskog kovida. Tako da će svi morati da odluče kako će živeti sa virusom i tom činjenicom.
"Ako imate politiku nulte tolerancije prema kovidu, onda nas čeka čitava lepeza restrikcija i ovo nije gotovo", kaže Hiskoks.
On navodi da u nešto težoj sezoni gripa u Britaniji imaju po 200-300 mrtvih na dan i niko ne nosi ni masku niti drži distancu.
To je, možda, linija koju bismo morali da povučem oi kod kovida, pojašnjava Hiskoks koji ne očekuje nove lokdaune ili restrikcije masovnih okupljanja. Isto tako on misli da će ove godine masovna testiranja na kovid biti ukinuta.
Ono što je gotovo sigurno je da će vakcinisanje protiv koronavirusa, ali samo za one najranjivije, svake godine biti realnost.
"Moramo da prihvatimo činjenicu da će sezona gripa ubuduće biti i sezona korone i da će nam to predstavljati određeni izazov, smatra dr Gropeli.
"Ne možete umreti dvaput"
Ipak, još je neizvesno koliko će teške zime biti i hoće li biti teže od uobičajenih s obzirom da i od kovida i od gripa najčešće umiru isti ljudi. Kao što je jedan naučnik rekao, podseća BBC, "ne možete umreti dvaput".
Rajli smatra da posle omikrona više neće biti potrebe za nođenjem maski, ali očekuje da će one postati "uobičajenije", kao što je slučaj u nekim delovima Azije gde ih ljudi samoinicijativno nose u većim gužvama.
"Izvestan scenario je da nam životi neće izgledati mnogo drugačije nego što su izgledali u jesen 2019. godine, kada smo se svi prijavljivali za vakcinu protiv gripa", rekla je ona.
Šta je sa ostatkom sveta?
Novinar BBC upozorava da dobar deo planete, za razliku od Ujedinjenog Kraljevstva, još nije u ovoj fazi kombinacije vakcinisanih i velikog broja zaraženih.
To se najpre odnosi na siromašne zemlje gde vakcinacija još nije uzela maha, ali i neke države sa strogim zatvaranjima zbog čega imaju manji prirodni imunitet od Britanaca.
Svetska zdravstvena organizacija jasno je stavila do znanja da će biti potrebno još vremena dok kovid ne postane endemska bolest. "Za svet je to još uvijek pandemija i akutna hitna situacija", zaključila je dr Gropeli.
Bonus video:
Kurir.rs/BBC