Po mnogima, ruski predsednik Vladimir Putin se ponaša kao bivši predsednik Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević
„Čak i ruski predsednik Vladimir Putin, za koga su mnogi već primetili da se ponaša slično Slobodanu Miloševiću devedesetih, samo što je Srbija predstavljala pretnju samo regionalno, svestan je da bi tako prešao apsolutnu crvenu liniju i pokrenuo proces koji bi bio potpuno nepredvidiv“, rekao je politički analitičar Aleš Maver o Putinu i njegovim namerama da napadne Ukrajinu, piše slovenački portal Siol.net.
Politički analitičar Aleš Maver, kaže da Putin želi da „popravi“ geopolitičku ravnotežu u korist Rusije“.
„Verujem i nadam se da je stvarni napad manje verovatan. Čak je i Putin, za kojeg su mnogi ustanovili da je sličan Slobodanu Miloševiću devedesetih, osim što je Srbija bila čisto regionalna pretnja, svestan je da bi sa tako nečim prešlo. apsolutnu crvenu liniju i pokrenuti proces koji bi bio potpuno nepredvidiv “, kaže Maver.
"On je svestan raskola u Zapadnoj alijansi i nespremnosti da se preduzme ozbiljne akcije u podršci postsovjetskim zemljama. Želeo bi da natera Alijansu da ne ulazi u NATO, Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i druge postsovjetske zemlje. U drugoj fazi, Putinov cilj je da de fakto „poništi“ čak i rezultate proširenja NATO-a na istok od 1999. nadalje, barem simbolično vraćajući ruski uticaj na bivši sovjetski „planetarni“ sistem“, dodao je Maver.
Maver ističe da „Putin ima podršku ruske javnosti, koja je proširenje NATO videla kao geopolitičku nepravdu, ali nije mogla da shvati da Rusija potčinjenim narodima nije nudila mogućnosti za samostalan razvoj još od carskih vremena, što je, osim u kratkim periodima, nije bilo drugačije ni u Sovjetskom Savezu."
Kao rezultat toga, kako je rekao Maver, za ruske susede „veza sa Zapadom je pitanje opstanka kao nezavisnih entiteta, ali mnogi ljudi u Sloveniji i na Zapadu to ne mogu pravilno da razumeju“.
„Cilj Putinovog režima, naravno, nije da anektira celu Ukrajinu, što je neizvodljivo“, rekao je Maver. Neki zapadni političari su spremni da prihvate ovu žrtvu za očuvanje mira, iako bi takav sporazum na plećima Ukrajine bio veoma podseća na Čemberlenov „Mir za naše vreme“ iz 1938.
Zašto je Putinov režim odlučio da se pooštri upravo sada, kaže Maver, teško je reći.
„Svakako da smo poslednjih godina saznali da su Putinovi potezi pre svega unutrašnjepolitički razlozi koji služe očuvanju njegove lične moći i moći njegovog okruženja.
„U tom svetlu treba čitati sve njegove spoljnopolitičke poteze, a njegov rad olakšava činjenica da je demokratizacija u Rusiji, koju su mnogi doveli u vezu sa ekonomskim i društvenim haosom devedesetih, sletela na marginu ranih 1990-ih. Međutim, u Jeljcinovo vreme do izražaja su došli napori da se povrati „veličina“ Rusije, odnosno imperije. Tako je hibridna pozicija Belorusije kao čisto delimično nezavisne države već plod Jeljcinovog predsedništva“.
Prema Maveru, „takvo naprezanje mišića spolja poklapa se sa uništenjem poslednjih demokratskih dostignuća kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih. Dakle, unutrašnje unutrašnje stanje režima
„Cilj Putinovog režima, naravno, nije da anektira celu Ukrajinu, što je nemoguće, već da uspostavi manje-više postojani vazalni režim u Kijevu, kakav trenutno postoji u Belorusiji i Kazahstanu“, rekao je politički analitičar Aleš Maver. . Bajden je stručnjak za postsovjetski prostor, ali je učinio premalo
„S druge strane, ne mogu a da ne vidim u Putinovoj eskalaciji pritiska da odgovori na američki neuspeh u Avganistanu, koji je istakao slabost Zapada, pre svega Sjedinjenih Država.
„Iako je Bajden važio za stručnjaka za postsovjetski prostor i zapravo je igrao važnu ulogu tokom pokreta Evromajdana u Ukrajini, on se do sada nije pokazao mnogo u ovoj oblasti, jer mnogi u Demokratskoj stranci ne dele njegove stavove. rekao je Maver.
Međutim, mnogi, i na desnici i na levici u zapadnoj Evropi, su, prema Maveru, „ubeđeni da su Ukrajina i druge postsovjetske zemlje samo ruska teritorija, i nisu nimalo oduševljeni da pomognu ovom delu Evrope, kako su Holanđani pokazali.referendum o sporazumu EU-Ukrajina 2016.“.
„Konačno, Putinov režim je podstaknut geopolitičkim uspesima u poslednje dve godine, očuvanjem Lukašenkovog režima u Belorusiji, ’lekcija‘ demokratizovane Jermenije u svom sukobu sa Azerbejdžanom da je nemoćna bez Rusije i da ne može da se osloni na Zapad, da je u pitanju demokratizacija Jermenije u sukobu sa Azerbejdžanom. i najnovija munjevita intervencija u Kazahstanu, sve to pojačava iluziju da je obnova sovjetske imperije bliža nego ranije“, zaključio je Mever.
Kurir.rs/Siol.net