Ko je žena čije je oslobađanje tražio otmičar iz Teksasa?
Muškarac koji je ušao u sinagogu u Teksasu i uzeo taoce i koji je posle 10-časovne opsade ubijen, tražio je oslobađanje pakistanske neuronaučnice poznate pod nadimkom "Lejdi al Kaida" koja služi zatvorsku kaznu od 86 godina u zatvoru nedaleko od Kolevila gde se čitava kriza odvijala.
Otmičar je upao u sinagogu u Kolevilu tražeći puštanje na slobodu Afije Sidiki, teroristkinje zatvorene u Karvel vazdušnoj bazi nedaleko od Fort Vorta, rekla je policija.
Mediji prenose da je otmičar zapravo brat Afije Sidiki, ali vlasti još nisu potvrdile te spekulacije. Oglasio se i njen advokat koji je rekao da Sidiki nema nikakve veze sa ovim napadom i da ne želi da se njeno ime povezuje sa nasiljem.
Sidiki je uhapšena u Avganistanu 2008. godine, a lokalne snage su kod nje pronašle dva kilograma otrovnog sodijum cijanida i planove za hemijske napade na zgradu Empajer stejt i most u Bruklinu.
Neuronaučnica rođena u Pakistanu hvalila se svojim prijateljima kada je imala samo 21 godinu da će se naći na FBI listi najtraženijih.
Sada služi 86-godišnju kaznu u Karsvelu gde ju je poslala porota od koje je Afija tokom suđenja tražila da se podvrgnu DNK testiranju kako bi se videlo da li su Jevreji.
Sidiki je studirala biologiju na MIT i još 1993. je rekla da želi da "uradi nešto i pomogne svojoj muslimanskoj braći i sestrama". Počela je da se priprema na strelištvu i ubedila je i druge da joj se pridruže.
Dejli mejl navodi i da je slagala muža i da mu je preko telefona rekla da se udala za njega samo zbog njegovih veza koje će joj omogućiti da povede džihat.
Sidiki, koja ima troje dece, se želja ostvarila i postala je FBI-jeva najtraženija žena na svetu.
Ali njena mržnja prema Sjedinjenim Državama, toliko je bila ogromna da je tokom ispitivanja zgrabila pušku jednog čuvara i zapucala, vrišteći: "Smrt Amerikancima!"
Boston gloub je 2014. objavio priču o životu Sidikove u Bostonu, u pokušaju da razumeju šta joj se dogodilo dok je 11 godina studirala u SAD. Nešto se sigurno dogodilo i radikalizovalo je inteligentnu i posvećenu ženu koja ne samo da je završila MIT več ima i doktorat neuronauke sa Brandis univerziteta.
Sadiki je njen otac, neurohirurg iz Pakistana, poslao da studira u Americi gde je dobila delimičnu stipendiju za MIT. U Masačusets je stigla 1991. pošto je godinu dana živela kod brata u Teksasu, dok je pohađala Hjustonski univerzitet i držala redovne govore na temu islama.
Tokom jednog od tih govora poručila je da "hidžab nije restrikcija. On omogućava ženi da je procenjuju na osnovu sadržaja a ne pakovanja, na osnovu onoga što je napisano na stranicama a ne lepog dizajna korica".
Na MIT je imala prijatelje i smatrali su je inteligentnom, ambicioznom i posvećenom ženom koja je redovno odlazila u džamiju u Prospektu, u koju je kasnije odlazio i bombaš sa Bostonskog maratona, Tamerlan Carnaev.
Nosila je duge rukave i hidžab i bivša cimerka je smatrala da je "veoma fina".
Bila je veoma posvećena Udruženju muslimanskih studenata ali se sve promenilo sa ratom u Bosni koji je bio početak njene radikalizacije.
Počela je da radi u Izbegličkom centru al Kifa, organizaciji sa sedištem u Bruklinu za koju se veruje da je bila dokus Al Kaidinih operacija u SAD.
Stručnjak za terorizam Evan Kolman kaže da je Afija dolazila iz istaknute porodice, sa dobrim vezama i naklonjene džihadu. "Ona je bila baš ono što im je trebalo".
Dok je sa nekim prijateljima razgovarala o tome kako prikupiti novac za muslimane stradale u ratu u Bosni, jedan od njih se našalio da ne želi da završi na FBI listi najtraženijih.
Vakas Džilani, tada diplomat Klarka, rekao je: "Podigla je mršave ruke u vazduh i rekla: 'Ja bih bila ponosna da budem na listi najtraženijih jer bi to značilo da radim nešto da pomognem našoj muslimanskoj braći i sestrama. Svi bi trebalo da budemo ponosni ako se nađemo na toj listi".
Te iste godine Sidiki je otišla na 10-časovnu obuku pucanja iz puške i pištolja i pozvala je i druge da joj se pridruže.
Džilani je ispričao i da je Sidiki u svojim govorima pozivala muslimane da "odu na obuku, odu preko i bore se".
"Svi smo joj se smejali i zadirkivali je: Afija ima pištolj", rekao je on. "Delom zbog toga što je bila loš strelac, a delom je je stalno pričala kako su SAD i FBI loši".
Sidiki se udala za Muhameda Amdžada Kana, sina bogate pakistanske porodice, i to preko telefona, na ceremoniji organizovanoj pre nego što je on stigao do Bostona. Kada je konačno došao, otkrio je da mu je supruga daleko od tihe, religiozne žene koja mu je obećana.
"Otkrio sam da dobrostanje naše porodice nije nešto što joj je na prvom mestu. Umesto toga, njen glavni životni cilj je da postane poznata u muslimanskim krugovima", rekao je on.
Kan je Boston gloubu ispričao da je njegova žena redovno gledala snimke Osame bin Ladena, vikende je provodila u kampovima za obuku u Nju Hempširu sa aktivistima iz al Kife i molila ga je da napusti posao lekara i pridruži joj se.
Na kraju je prestao da kući dovodi kolege sa posla jer je ona stalno pokušavala da ih preobrati u islam.
"To je bilo vrlo neprijatno pa sam na kraju odlučio da moj posao držim odvojen od privatnog života... Ubrzo je svu pažnju usmerila na džihad protiv Amerike, umesto na pozivanje Amerikanaca da postanu muslimani a Amerika muslimanska zemlja", rekao je on.
Druga prekretnica je bio napad na SAD 11. septembra 2001. godine. Sadiki, koja se sada oblačila samo u crno, se vratila u Pakistan i razvela se od muža.
Američke vlasti veruju da se udala za Amara al Balučija, rođaka arkitekte napada na SAD, Halida šeika Muhameda, iako to njena porodica demantuje.
Sidiki je sa decom nestala u Karačiju 2003. ubrzo posle hapšenja Muhameda.
Godinu dana kasnije, direktor FBI Robert Miler ju je proglasio jednom od sedam najtraženijih al Kaidinih operativaca. Bila je jedina žena na toj listi.
Šta se dogodilo u Pakistanu pre njenog hapšenja niko ne zna. Čak je i sudija na njenom suđenju Ričard Breman rekao da mu nije jasno šta je radila ili pokušavala da radi.
I pored svega toga, mnogi je i dalje doživljavaju kao simbol prkosa Zapadu. Islamska država više puta je govorila da su spremni na razmenu zarobljenika - nju za Džejmsa Folija, američkog fotoreportera koga su ubili početkom godine.
Sidiki je odbila da da bilo kakav intervju američkim medijima, a njene pristalice tvrde da su oteli i prebacili u Bagram gde su je silovali i mučili.
Kurir.rs