Crna Gora je podržala odluku EU da uvede sankcije predstavnicima ruske Vagner grupe.
Naime, Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Mozambiku.
Crna Gora je podržala odluku EU nakon optužbi da rade na podrivanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politku i bezbednost od 14. januara.
Sankcije koje su uvedene podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, prenose podgoričke Vijesti.
Savet je 13. decembra 2021. godine, stoji u saopštenju, usvojio Odluku (CFSP) 2021/21961 o izmenama i dopunama Odluke 2014/145/CFSP.
Odlukom Saveta se, kako se napominje, menja spisak lica, subjekata i tela koji podležu restriktivnim merama, kako je navedeno u aneksu odluke 2014/145/CFSP, dodavanjem tri osobe.
"Zemlje kandidati, Crna Gora i Albanija, te EFTA država Norveška, članica Evropskog ekonomskog prostora, kao i Ukrajina, pridružuju se ovoj odluci Saveta. Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
U odluci Saveta EU od 13. decembra prošle godine, piše da treba dodati tri lica na listu sankcionisanih, prenosi portal RTCG.
"S obzirom na umešanost Vagner grupe, neinkorporisanog vojnog subjekta sa sedištem u Rusiji, u akcijama koje podrivaju i ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, posebno u Donbasu, Savet smatra da na spisak lica, subjekata i lica treba dodati tri lica", naglašeno je iz u odluci Savjeta EU.
Ta tri lica su, prema navodima iz Službenog glasnika EU, Dimitrij Utkin, osnivač i oficir Vagner grupe, Denis Karitonov, povezan sa Vagner grupom i Sergej Šerbakov, za koga se takođe tvrdi da je povezan sa Vagner grupom.
Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj republici, Sudanu i Mozambiku.
Rusija optužbe negira, a ruski predsednik Vladimir Putin navodi da privatni vojni izvođači imaju pravo da rade i ostvaruju svoje interese bilo gde u svetu sve dok ne krše zakon.
Kurir.rs