Vranje je epicentar sveta, a oni napraviše seriju - ispada da ovdeka ne znaš koji je od koga popokvaren i ponemoralan, kaže u ispovesti za Kurir jedan od najpoštovanijih Vranjanaca Toma Vlajinac (74)
Toma Vlajinac (74) potiče iz stare vranjske porodice, život mu je vezan za ovaj grad i na posebno originalan način, u duhu starog Vranja, njegova priča svedoči o tome. U ispovesti za Kurir otkriva zašto je Vranje "epicentar sveta" i zašto su Vranjanci posebni ljudi, kao i kako su Vranjanci doživeli nedavno emitovanu seriju "Nečista krv". Na početku razgovora imao je jednu molbu, da tekst s njegovom životnom pričom bude napisan vranjskim govorom - "gledaj da sve bidne vranjanski".
Toma je, inače, komercijalista u penziji, u braku je sa suprugom Biljom punih 50 godina, ima dve ćerke i jednog sina, s posebnim imenima iz posebnog razloga. Unuci Tome Vlajinca njegovo su, kako kaže, najveće bogatstvo. Živi u Vranju u Vlajinskom sokaku, za koji kaže da tri automobila mogu da se mimoiđu "odjedanput", a ima i jednu krivinu, da nije monotono da ide sve pravo. On je stari Vranjanac, čime se ponosi.
- Mnogo mi je merak, mi se ponosimo što smo stari Vranjanci. Vranje je epicentar za svi Vranjanci, sve se vrti oko Vranje. Zemaljska kugla se vrti oko osovinu, ta osovina proodi kroz Vranje kroz Markovo kale i vrti se sve oko Vranje. Pokraj nas putevi proodiv i na kude Grčku i na kude Tursku i na kude Makedoniju, na kude Beograd, sve se vrti oko nas i svi ne oćev, oćev ne svi. Fala bogu, imamo i grbinu, imamo braća Rusi koji oćev da pomognev, imamo i ovi gore Kinezi, Japanci i to je to - rekao je Toma, koji je imao poruku i za tvorce serije "Nečista krv", koja je snimljena po romanu jednog od najvećih pisaca srpske književnosti, Vranjanca Borisava Stankovića.
- Ne želim gi ništa loše, ali gi želim da se rasveste što napraviše ovu seriju "Nečista krv", što unakaziše Vranje, što unakaziše vranjske žene. Vranjske žene su, bre, moral, domaćice. Oni napraviše seriju - ispada da ovdeka ne znaš koji je od koga popokvaren i ponemoralan. E, na nji oće da gi dadne deda Bog da otidnev u crkvu, da zamoliv deda Boga da gi dade pamet i da gi rasvesti da više ne praviv takve emisije nigde - poručuje Vlajinac, koji je u Vranju dobro poznat svima.
- Moj čukundeda Janja Stošić Vlajinče je prvi Vranjanac koji je napravio prvu kuću na dva sprata u Vranje. Eve gu, kuća je tuj. Kuća je osvećena 1852, znači nekoliko godina pre toga je napravena. Mi smo sigurno jedna od najstarijih familija, porodica u Vranje. Zašto smo Vlajinci - na toga mog čukundeda Janju Stošića majka mu je umrela, on je bio malečak i očuvala ga je baba, a baba mu je bila iz okolinu Zaječar i vikali su gu Vlajinka, i on je dugo vreme vikaja ja sam Janja Stošić Vlajinče na baba Vlajinku. Vremenom izbrisao je ono Stošić i sinovima je ostavio prezime Vlajinac. Bio je mnogo vredan i pametan čovek, imao je tu sreću, trgovao je od Soluna do Bosne prema more. Prvi je dokarao u Vranje simentalke krave, napravio dolap što se konji vrte ukrug pa voda iskača, to se vikalo "Kuso blato vranjsko zlato" (današnje naselje u Vranju). Njegov unuk je Milan Vlajinac. Janja ga je školovao u Beč i Nemačku na poljoprivredni fakultet.
Inače, pomenuti Milan Vlajinac je osnivač Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i prvi dekan. O njemu je snimljen film u serijalu "Tragom zaboravljenih umova Srbije".
Na kraju razgovora usledio je i srdačan poziv starog Vranjanca da se ponovo vidimo i prošetamo njegovim sokakom, i to uskoro. Kako kaže uz osmeh i kroz šalu Toma Vlajinac - "da ne se vidimo pred sledeći doček".
Tatjana Stamenković