Porodica Mitić iz sela Pejkovac kod Žitorađe preživljava najteže trenutke u životu. Jedna od dve kćeri, Suzana Stojanović (51) poginula je između subote i nedelje oko 3,00 sata ujutru kod mosta u selu Mramor kada je vozeći iz Niša skrenula naglo ulevo i prvo probila bankinu, a onda udarila u betonsku banderu koja je ostala prepolovljena.
Njen bivši suprug, da nesreća bude veća, poginuo je davno kao železničar kada ga je udarila lokomotiva. Od siline udarca, iščupana je bandera iz zemlje zajedno s betonskim postoljem. Na suvozaševom mestu automobila "Sitroen" je bio njen nevenčani suprug Saša (50) iz sela Krušce koji je zadobio prelom rebara i brojne druge povrede. On nije znao da je Suzana poginula u Urgentnom centru.
- Tek kada sam ga pozvao, rekao sam mu da naše Suzane više nema, počeo je da plače, priča otac koji je izgubio ćerku, Zoran Mitić iz sela Pejkovac.
Kolika je tuga u ovom domu jasno se vidi po uplakanim i poduvenim očima od suza, Suzaninog oca.
- Ona je bila radnica u Železnici, živela je u Nišu gde joj je firma dala jednu kućicu za život. Prva nesreća se dogodila pre petnaestak godina kada je njen suprug Boban s kojim ima dve kćeri, a mi dve unuke, poginuo na pruzi. Suzanin suprug je tada bio pružni radnik i nije čuo lokomotivu, bilo je mnogo hladno, tako da ga je prag od lokomotive zakačio i tako je izgubio život. To je bila strašna tragedija za sve nas, a pogotovu za Suzanu koja je ostala bez supruga. I sada evo ovo da se tako dogodi. Policajci su te noći došli oko 4,00 sata ujutru i saopštili mi najgoru vest - priča uplakani otac.
Majka Miroslava drži se za glavu. Plače i priča. Kao da je nešto predosetila.
- Negde oko osam sati uveče, Zoran je gledao košarku, ja popila lekove i legla. Onda sam odjednom ripnala (skočila) i reko zovi mi Suzanu. Čuli smo se, sve u redu i eto... Nikome ne želim ovako da se desi nešto. Nismo ni slutili da može tako da se desi nešto. Ne znamo ni gde su bili, ni kako se to dogodilo. Ona je dijabetičar, te noći je bila strašna poledica na putu. Mislili smo da su bili kod svekra i svekrve u Krušce, ali rekoše nam da su išli iz pravca Niša. Jao lutka moja. Nju je celo preduzeće volelo. Nasmejana, lepa - priča neutešna majka.
Ona kaže da je pala na beton od praga, počela da lupa o sto zbog tuge i nemoći koju je osetila.
U kući u jednom sokaku u Pejkovcu kod Žitorađe došla je i Suzanina rođena sestra, Sonja Petković.
- Uopšte nam je neshvatljivo da je Suzana u to doba negde bila. Ona rano leže, mi smo bile nerazdvojne kao prst i nokat pa znam. Bila je dijabetičar i često se žalila na glavu, da je boli glava. Ona za tolike godine nije imala udes, ja znam da nikada brzo nije vozila. E sad da li je bilo klizavo ili nešto drugo, trebala bi obdukcija da pokaže - rekla je ona.
Sonja o svoj sestri kaže da je bila divna i brižna, da je imala želju da u Pejkovcu naprave mali raj za uživanje.
Mitići nas uvode u jednu od soba gde je običaj da se stavi sto gde bi trebalo da se stavi pokojnica. Na stolu njena haljina, mineralna voda, kafa i upaljena sveća. Takav je običaj u ovim selima kada zavlada najveća tuga.
(Kurir.rs/M.S.)
Bonus video: