Ko god da sedne za sto nasuprot Tomasa Bodea iz savetovališta za dugove humanitarne organizacije AVO u Hanoveru, uglavnom je u nevolji. Na njegovom stolu je gomila fajlova sa podacima onih koji su mnogo izgubili tokom pandemije.
Trebalo je vremena, sada su posledice pandemije zaista vidljive. Od proleća prošle godine broj onih koji traže pomoć drastično je porastao“, kaže Bode. Ovo je iskustvo koje dele mnoge Bodeove kolege širom zemlje.
U savetovalištu za dugove, koje uglavnom funkcioniše u okviru društvenih udruženja kao što su Caritas, Diakonia ili AVO (Udruženje za unapređenje rada radnika), potražnja za savetima o tome kako postupiti sa dugovanjima porasla je za 35 odsto.
Prema navodima ovih savetovališta, uglavnom se radi o osobama koje zbog pandemije rade skraćeno radno vreme ili su zbog pandemije potpuno izgubile posao, što je slučaj sa mnogim poslovima u uslužnim delatnostima poput ugostiteljstva ili hotela, prenosi Dojče vele.
"Tokom pandemije, mnogi su bili primorani da se oslone na neki oblik državne finansijske pomoći, sa čime se nisu suočili čitavog života. Mnogi nam dolaze u vreme kada su već do grla dužni", rekla je Sven Kuittkat, portparolka. za Diakonie. Zato očekuje da prava navala na savetovanje za dužnike tek predstoji.
Ekonomski analitičari iz Krifbirgela očekuju da će broj privatnih bankrota porasti na 120.000 u 2021. godine, što je prvo povećanje u poslednjih deset godina.
Stručnjaci, međutim, smatraju da su mnogi čekali zakonske izmene koje su stupile na snagu prošle godine, a koje omogućavaju privatnicima da se brže oslobode dugova. Reforma zakona o privatnim stečajevima, koja je stupila na snagu krajem 1990-ih i omogućila privatnim licima da se izvuku iz dugova, u kombinaciji sa posledicama pandemije, prema ekspertima, izazvala je ovo povećanje privatnih bankrota.
Osim nezaposlenosti, glavni uzrok privatnog zaduženja su zavisnosti ili neki duboki rezovi u privatnom životu, poput razvoda ili smrti partnera. Mnogi, međutim, uopšte ne iskorištavaju mogućnost pokretanja privatnog bankrota, već svakodnevno žive sa teretom duga.
„Savetovanje može pomoći samo onima koji nas zaista zatraže za pomoć i pokrenu stečajni postupak. Ali samo 20 do 30 odsto onih koji dođu po savet zaista pokreće takve postupke“, kaže Tomas Bode iz AVO. „To može pogoditi svakog od nas“, zaključuje ova socijalna radnica za DV.
Kurir.rs/Jutarnji.hr