Verica Rakočević traumatično iskustvo koje je doživela sa 18 godina, kada ju je silovao poznanik, a to danas pamti.
Podizanjem glasa, želi da pomogne ženama koje su prošle kroz istu situaciju. Mnoge dame su u poslednje vreme, kroz pokret digle glas i otvoreno pričale o ranama iz prošlosti, o nasilnicima i nasilju koje su doživele, a Verica Rakočević o tome kaže za Magazinnina:
- To je jako škakljiva tema. Privatno imam svoj stav o tome i ne bih ga javno iznosila. Ja sam svoje traumatično iskustvo ispričala kod Nataše Miljković na RTS da bih pomogla savetima i ličnom - životnom pričom jednoj šesnaestogodišnjoj devojčici koju su silovali drugari. Bila sam jako mlada (18 godina), imala stroge roditelje, i nisam prijavila počinioca tog dela. Kasnije sam smatrala besmislenim da posle deset godina pokrećem priču koja ništa dobro ne bi promenila u mom životu. Ono što sada mogu da kažem je, prijavite odmah, istog trenutka i bez obzira kakav odnos imate sa roditeljima, oni su ti koji će uvek biti vaš zid odbrane.
Na pitanje koja je njena poruka ženama koji su prijavile nasilje, a koja onima koje još to nisu učinile, Verica je rekla:
- Onima koje su prijavile, nemam šta da poručim, one koje nisu neka to učine odmah bez dana čekanja.
Verica je uvek prkosila vremenu i živela van njegovih okvira, kako u poslu, tako i u ljubavi. Zato je otkrila tajnu kako se dobro snalazi na nepoznatom terenu.
- Rodite se sa snagom i predodređenošću da budete drugačiji. Kada još svim snagama negujete tu predodređenost onda tu nema velike tajne. Snaga uma, doslednost i istrajnost da budete to što jeste, bez obzira što se ne uklapate u kliše - rekla je.
Iako ima 74 godine, na njenom izgledu mogu joj pozavideti mnogo mlađe dame.
- Genetiku sam nasledila od dede Radisava, maminog tate koji je umro u 96. godini bez i jedne bore na licu kao da je uradio pet fejs liftinga. Kosovski gen, koji je učinio da iz najtežih životnih bitaka izađem neozleđena, zdrav život, ishrana, fizička aktivnost i ljubav prema svima i svemu što me okružuje- rekla je ona.
Verica je često govorila da žena u ormaru uvek mora da ima "slobodu", a na pitanje šta treba da nosi u duši, Verica odgovara:
- Slobodu takođe i osećaj empatije i ljubavi prema sebi i svemu što je okružuje. Moramo biti pravedne i prema muškarcima zato što su postali ženstveni, a žene muškobanjaste.
Dizajnerka se uvek hrabro nosila sa svim vetrovima što su je lomili. No, uprkos tome nije je mnogo ojačalo da ne brine šta će drugi reći.
- Lagala bih ako bi rekla da me ne dotiče. Često sam tiho plakala, ne zbog toga što su me pogađale te oluje, nego zbog snage i količine ljudskih nesreća. Samo nesreće sa kojima ljudi ne umeju da se nose, izazivaju tu količinu mržnje koju poput najstrašnijih oluja šalju na ljude koji se ne uklapaju u njihov šablon. Na moju sreću, meni su te situacije bile pogonsko gorivo da idem napred.
Verica priznaje da je mnogo naučila od ćerke Elene, a na pitanje da li sada ulaže velike napore u ekološko prosvećivanje i kroz posao, kreatorka kaže:
- Intuitivno bez mnogo znanja počela sam da razmišljam o zdravom životu i ishrani još kada su moja deca bila mala. Sećam se kako su se bunili dok sam im spremala obroke koje nisu jeli njihovi drugari. Kasnije Elena je izabrala taj put prosvetljenja kao životni imperativ. Posvetila se tome u toj meri da je na neki način ona postala moja učiteljica dajući mi smernice kako da zdravije i lepše živim. Ljubav prema lepom, prirodi i snazi koja leži u njoj nosimo svi u porodici.
Kurir.rs/Magazinnina
Bonus video: