Norveški terorista, masovni ubica i ekstremni desničar Anders Bering Brejvik, koji je pre deceniju izvršio masakr u Oslu i na ostrvu Utoja, rekao je na sudu da su mu "isprali mozak" i da oni koji radikalizuju ljude preko interneta snose "skoro čitavu odgovornost" za krvava dešavanja 22. jula 2011. godine, kad je pobio 77 ljudi, većinom mladih.
Brejvik (42) se juče pojavio pred sudom na ročištu za uslovno puštanje na slobodu, jer prema norveškom zakonu ima pravo da to traži nakon isteka deset godina od 21 zatvorske kazne na koju je osuđen.
"Na početku bih želeo da govorim oko onog što se dogodilo, ko sam bio i ko sam ja danas. Neki od navoda će zvučati zastrašujuće vama i norveškoj javnosti, ali važno je i relevantno da se objasni kako su mi isprali mozak pre 10 godina i kako su mnogi danas jednako radikalni", rekao je Brejvik pred sudom kršeći ruke.
On je krivicu za masakr svalio na onlajn radikalizaciju od strane mreže ekstremnih desničara bez lidera koji su ga motivisali da deluje, preneo je Gardijan.
"Zaista nije bila moja greška što su mi isprali mozak. Oni koji ispiraju mozak i radikalizuju onlajn snose skoro čitavu krivicu za ono što se dogodilo 22. jula (2011)", rekao je.
Brejvik se takođe zavetovao da će nastaviti da podržava bele supremaciste i nacističku ideologiju, ali je rekao da će to raditi nenasilnim sredstvima. On je juče prilikom ulaska u sudnicu salutirao nacističkim pozdravom. Obraćajući se sudiji, Brejvik je sebe opisao kao poslaničkog kandidata, preneo je Tanjug.
"Isprali su mi mozak. Naređenje je bilo… da se ponovo uspostavi Treći rajh. A kako to uraditi je na svakom vojniku (da odluči)", rekao je ubica u govoru koji je trajao više od sat vremena.
Obrijane glave i obučen u tamno odelo, Brejvik je prstima napravio znak bele rase pre nego što je podigao desnu ruku u nacistički pozdrav da bi signalizirao svoju krajnje desničarsku ideologiju kada je ušao u sud. Takođe je nosio natpise, štampane na engleskom, uključujući i jedan na kome je pisalo "Zaustavite svoj genocid nad našim belim nacijama" i "Nacistički građanski rat".
Sudija mu je naredio da odloži natpise.
"Ne želim ništa slično dok tužilac govori", rekao je sudija Dag Bjorvik.
“Njujork post” podseća da je Brejvik i 2016. na sudu salutirao nacističkim pozdravom, kad je tražio poboljšanje uslova u zatvoru, predstavljajući se kao “krstaš koji pokušava da zaštiti Norvešku i Evropu od muslimanskih imigranata. On tvrdi da više nije pretnja po društvo i da bi sud trebao da ga oslobodi nakon što je odslužio deset godina kazne.
"Danas se ja snažno distanciram od nasilja i terora. Dajem vam svoju časnu reč da je to iza mene zauvek", rekao je u utorak na sudu.
Brejvik, kojem je prošle godine odbijeno uslovno oslobađanje, ponudio je da živi u zemlji van Zapada ili na Arktiku, ako mu sada odobre zahtev.
Sud Telemark u Skienu, jugozapadno od glavnog grada, gde Brejvik služi kaznu, saslušaće slučaj ove nedelje. Postupak će se odvijati najviše četiri dana u zatvorskoj fiskulturnoj sali preuređenoj u improvizovanu sudnicu, a odluka se očekuje sedam dana kasnije.
Ukoliko sud ne odobri Brejviku uslovni otpust, on može da traži novo saslušanje svake godine. Sud, koji ga je osudio 2012, proglasio ga je krivično odgovornim, odbacujući navode tužioca da je psihotičan. Masovni ubica se tada nije žalio na presudu.
Brejvik, koji je 2017. zvanično promenio ime u Fjotolf Hansen, služi maksimalnu kaznu od 21 godine u Norveškoj, nakon što je proveo deceniju u skoro potpunoj izolaciji. Kazna mu se može produžiti na neodređeno vreme ako se smatra da je stalna pretnja po društvo.
"Naš stav je da je neophodno da se (daljim) zatvaranjem zaštiti društvo", rekla je Rojtersu tužilac Hulda Karlsdotir, dodajući da je glavna tema ovde "opasnost povezana sa (njegovim) puštanjem".
Rođaci preživelih plaše se da će saslušanje pružiti Brejviku javnu platformu za dalje izlaganje svojih ekstremističkih stavova dok stručnjaci ukazuju da je malo verovatno da će ga pustiti ranije na slobodu.
"Jedina stvar koje se plašim je da on dobije priliku da slobodno govori i iznese svoje ekstremističke stavove ljudima koji imaju sličan umni sklop", rekla je AP-u uoči saslušanja Brejvika Lizbet Kristin Rojneland, koji vodi grupu za podršku porodicama i preživelima.
Norveški desničar je u napadu 2011, koji je trajao više od sat i po, prvo usmrtio osmoro ljudi u Oslu auto-bombom a potom sa puškom otišao u omladinski kamp Laburističke partije i usmrtio 69 mladih, uglavnom tinejdžera. Ovo je bio najgori čin nasilja u Norveškoj od Drugog svetskog rata.
Nakon što je osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu 2012. Brejvik je, izvinjavajući se "militantnim nacionalistima", rekao da žali što nije ubio više ljudi.
On se, međutim, pokajao nekoliko godina kasnije i u pismu upravi zatvora Skien 2018. rekao da žali zbog terorističkih napada koje je počinio, tražeći da mu se pomogne da ostavi svoj kriminalni život iza sebe.
Kurir.rs/Blic