SUTRA JE JOVANJDAN: Srbi se na ovaj praznik bratime i kume, a ovo treba da uradite zarad sreće, mira i blagostanja
Rođenje, život i smrt ovog sveca praćeni su čudima Božjim
Srpska pravoslavana crkva i njeni vernici sutra 20. januara proslavljaju Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Takođe, Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je skromno i hranio se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini:
- 7. jula - Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana
- 11. septembra - Usekovanje glave
- 6. Oktobra, kad se obeležava svetiteljevo začeće.
Postoje mnogi narodni običaji i verovanja vezani su za ovaj praznik.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda, koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostionicara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati andelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego smrtnikom.
Za ruku Svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
U ponoć, kad nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu s Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole sveću da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju, i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje - ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožde. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku cuburu, lincuru.
Kurir.rs