Kako juče apsolvirasmo, uprkos solidnom IQ proseku individualnih inteligencija, uprkos tradicionalnoj snalažljivosti, neprejebivosti i nepobedivosti, zbog loših performansi kolektivne inteligencije - čitaj totalnog odsustva smisla za zajednicu i opšte dobro - kao grupa/društvo vrlo se loše snalazimo i redovno bivamo prejebani i pobeđeni. Ako je za utehu - u miru, nakon „veličanstvene“ pobede u ratu. Ima tu još jedna uteha - pravda je uvek na našoj strani.
Pored odsustva smisla za zajednicu, drugi veliki problem srpskog društva - koji neki smatraju kao komparativnu prednost - jeste poražavajuća percepcija realnosti i traženje rešenja za sve probleme (a legion im je ime) u paroli „samo da ovaj ode“. Ako mislite da je Vučićevo carstvije zlatno doba parole „samo da ovaj ode“, grdno ste se zajebali.
Otkako je Srbije i srpskih vladara, po zemlji Srbiji se orio poklič „samo da ovaj ode“. I gle: srpski vladari su odlazili (neki i u grob) mnogo brže nego vladari drugih zemalja - mada nedovoljno brzo za ukus ovdašnje političke publike - ali ko god da je odlazio i ko god da je dolazio, uvek isti, nerešeni problemi su ostajali i s vremenom postajali sve nerešiviji.
Pa zar ista ekipa koja sada zanosi predziborna muda JexS-u Tadiću nije pre nepunih deset godina - i to baš nekako u ovo vreme - arlaukala „samo da ovaj ode“, „samo da ga kaznimo“. I - šta? Krk u piz*u. Dilberi/ke koji su 2012. po glasačkim listićima crtali Čiča Gliše sada JexS-a prave od blata, mada bi bolje učinili da ga prave od sopstvenih mentalnih govana.
Sledi posipanje pepelom po glavi. Za Miloševićeva vakta moja neznatnost je takođe bila u društvu koje je povazdan mantralo „samo da ovaj ode“. I najiskrenije sam bio uveren da će onoga dana kad se Milošević strmopizdi po zemlji Srbiji poteći reke demokratskog meda i mleka.
Da ne budem do kraja defetista. Neke demokratske rečice i potoci jesu počele da teku, ali je ista ova ekipa koja danas arlauče „samo da ovaj (Vučić) ode“ tih godina u istom tonalitetu i istom jačinom urlikala „samo da ovaj (Đinđić) ode“.
Po sili narodne izreke kako došo, tako i otišo - koja u Srbiji ima snagu fizičkog zakona - jednoga dana će otići i Vučić i - mada sam siguran da će na njegovo mesto zasesti neki teški tutumrak - ne bio mu ja u koži.
Iz više razloga. Razlog prvi. Tog dilbera će sačekati svi vajkadašnji srpski problemi, plus recentni problemi, plus razularena javnost bez ikakvih kriterijuma i orijentacije. Razlog drugi. Sačekaće ga i Vučić. Ako opozicioni urlatori misle - a siguran sam da misle - da će Vučić, kad (samo da ovaj) ode, zapasti u anafilaktički šok, pa u stupor, kao što su učinili JexS i Co, grdno se varaju. Osuće mu se, fakat, stranka - neki će preleteti (tipujem na Vesića), neki se pasivizirati - ali će ostati tvrdo jezgro od, da kažemo, 150.000 članova (plus simpatizeri). I šta onda. Onda će bar nekima doći iz dupeta u glavu da se bez stranke od najmanje 150.000 ljudi nema šta tražiti u politici.