Ruska mornarička krstarica Moskva je daleko najmoćniji ratni brod u Crnom moru. Ako ruski predsednik Vladimir Putin naredi svojim trupama da prošire svoj rat u Ukrajini, Moskva, vodeći brod Crnomorske flote, nesumnjivo bi predvodila pomorski napad.
Zamislite Moskvu kao mobilnu raketnu bateriju od 12.500 tona i 612 stopa sa skoro 500 ljudi. Ona ima dovoljno protivbrodskih projektila da zbriše celu ukrajinsku mornaricu i dovoljno raketa za protivvazdušnu odbranu da odbije svaki zamislivi vazdušni napad na amfibijsku flotilu Crnomorske flote.
Vrednost Moskve za operaciju u Ukrajini mogla bi da je učini glavnom metom ukrajinskih projektila. Pod pretpostavkom da Ukrajinci mogu da sačuvaju svoje protivbrodske rakete kroz rusko bombardovanje i da odrede lokaciju Moskve pomoću radara ili dronova, mogli bi da naprave nekoliko hitaca na krstaricu.
Moskva nije novi brod. Ušla je u sastav sovjetske mornarice davne 1982. godine, prva u klasi tri broda. Analitičari su na Moskvu i njene sestre gledali kao na alternativu bojnim krstašima klase Kirov na nuklearni pogon.
Obe vrste su funkcionisale kao teško naoružani vodeći brodovi za površinske akcione grupe koje bi, u vreme rata, uplovile u otvoreni okean da se suprotstave ratnim brodovima NATO-a. Četrdeset godina nakon njenog puštanja u rad, Moskva zadržava objekte i naoružanje vodećeg broda za lansiranje projektila.
Pakuje 16 fiksnih lansera za protivbrodske rakete P-1000 dometa 300 milja, vertikalne cevi za 64 rakete protivvazdušne odbrane S-300 dometa 56 milja, šinske lansere za 40 raketa Osa za vazdušnu samoodbranu plus gomila oružja—dvostruka topova od 130 milimetara koja mogu da pogode ciljeve udaljene 15 milja plus topovi za samoodbranu. Torpedne cevi i helikopter zaokružuju njene mogućnosti.
Senzori krstarice čine je samodovoljnom kao raketna baterija. Brodski radari Top Pair i Top Steer mogu viriti do 200 milja ili dalje. Moskva je predvodila pomorski napad ruske mornarice na Republiku Gruziju još 2008. godine, štiteći tri amfibijska broda koji su iskrcali jedan ili dva bataljona pomorske pešadije.
Tokom ruske invazije na ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, krstarica je držala stanicu u zalivu Donuzlav, flaširajući tamo ukrajinske ratne brodove. Ona je 2015. raspoređena na sirijsku obalu kako bi zaštitila ruske trupe od mogućih vazdušnih i morskih napada.
Stara i navodno ranjiva na požar, Moskva se 2016. godine vratila u Sevastopolj na Krimu na trogodišnji remont. Pojavila se sa P-1000 protivbrodskim projektilima umesto svojih starijih P-500. Remont joj produžava radni vek za koju deceniju.
Još u novembru, Moskva i fregata Admiral Esen isplovili su iz Sevastopolja da prate američke i turske ratne brodove koji patroliraju Crnim morem.
Senzori i oružje Moskve održali su je relevantnom, iako je ruska mornarica poslednjih decenija uglavnom napustila sovjetsku doktrinu. Danas ruska mornarica kombinuje okeanske podmornice sa skromnom površinskom snagom koja stalno zamenjuje velike, izdržljive brodove malim, kratkotrajnim. Ti mali brodovi — fregate i korvete — zadržavaju sposobnost dalekosežnog udara u obliku krstarećih projektila Kalibr.
Moskva nije Kalibr-nosač. Ali ona može da zaštiti nosače Kalibra — i druge brodove — dok zahvata okolno more i vazduh neprijateljskih brodova i aviona. Osim Moskve, Crnomorska flota ima 10 fregata i korveta, šest dizel-električnih podmornica i 10 ili 11 amfibijskih brodova i čamaca.
U najverovatnijim ukrajinskim scenarijima, korvete i podmornice će bacati Kalibre na mete na kopnu, dok amfibe, ploveći unutar zaštitnog kišobrana moskovskih projektila, prizemlje nekoliko bataljona kao deo mogućih širih napora da se zauzmu ukrajinske luke kao što je Odesa.
Ukrajinska flota je nemoćna da pruži otpor. Nema podmornice. A njen jedini glavni površinski borac, fregata Hetman Sahaidachnii, nema veće naoružanje. Ukrajinsko vazduhoplovstvo povuklo se iz Donbasa pod kontrolom separatista 2015. godine i od tada nije igralo nikakvu značajnu ulogu u odbrani Ukrajine.
Jedine ukrajinske snage koje bi mogle imati bilo kakav realan pogodak na Moskvu su nove baterije protivbrodskih raketa Neptun. Tajni, radarski vođeni Neptun može da udari brodove udaljene čak 175 milja. Kijev je kupio dronove TB-2 turske proizvodnje i radare američke proizvodnje koji mogu da uoče ciljeve za Neptune.
Nije jasno koliko bi Neptuna trebalo da probije odbranu Moskve. Nije jasno ni koliko Neptuna poseduju Ukrajinci.
U svakom slučaju, Moskva je veliki brod i dokazala je da može da podnese projektil. Gruzijska mornarica je navodno uspela da postigne jedan pogodak na krstarici još 2008. Provela je godinu dana u suvom doku i vratila se na more do 2010. godine.
Kurir.rs/Forbs