Razmeštanje ruskih jedinica na granice prema Ukrajini poslednjih dana je glavna tema svetskih medija, ali činjenica da su tri broda Ruske mornarice iz Severnog mora kroz moreuz Veliki Belt u Danskoj ušla u Baltičko more prošla je skoro nezapaženo.
Ali, ne i u susednim skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog širenja ruskih vojnih manevara, piše DW.
Švedska
Vlada u Stokholmu je brzo reagovala i s velikim publicitetom: krajem prošle nedelje je na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila i od tada ulicama patroliraju vojnici.
Na Gotlandu, koji je samo oko 350 kilometara vazdušnom linijom udaljen od ruske eksklave Kalinjingrad, živi oko 60.000 ljudi. Naročito u lučkom gradu Visbi, glavnom gardu na ostrvu, vojska dominira gradskom slikom. Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći najgori mogući scenario: Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke prema Ukrajini nego i prema baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvanija i tako se opasno približi Švedskoj.
Švedska nije članica NATO, ali blisko sarađuje s Alijansom.
Finska
Sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom s Rusijom Finska joj je blizu kao nijedna druga evropska zemlja. Ni Finska nije članica NATO. Slično kao i u Švedskoj, nema potrebne većinske podrške za pristup zapadnom vojnom savezu. S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo smatrana pragmatičnom u odnosima s Moskvom, sada se više ne može sakriti rast nepoverenja.
Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije bio je u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor oko nabavke novih borbenih aviona i naručila 64 aviona F-35 od firme Lockheed Martin iz SAD. Posao vredan 8,4 milijarde evra.
Danska
Vlada u Kopenhagenu u odnosu s Moskvom u ovom trenutku sledi dvostruku strategiju. S jedne strane je isto kao i Švedska pojačala svoju vojnu pripravnost u Baltičkom moru. Naime, u Baltik je poslala jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika.
Danska je jedna od osnivača NATO, i samim tim je ta intervencija pod vrhovnim komandom vojnog saveza.
Osim toga, Danska je odlučila da podrži Ukrajinu sa oko 22 miliona evra.
Norveška
Kao još jedna od osnivača NATO, Norveška je od 1949. njegov sastavni deo i nalazi se na spoljnim granicama na severu. Obrambena politika igra vrlo veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8000 mladih muškaraca i žena godišnje odsluži obvezni vojni rok. Norveška s Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pri tom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. Ovo je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.
Vlada u Oslu je tek nedavno sklopila novi vojni sporazum s SAD, prema kojem Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze. Treba takođe napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu održati jedna od najvećih vojnih vežbi NATO od kraja Hladnog rata "Hladni odgovor" (Cold Response). Učestvovaće oko 35.000 vojnika iz 28 članica NATO, ali i drugih partnerskih zemalja.
Kurir.rs / Deutsche Welle, Foto: EPA / SARAH CHRISTINE NOERGFAARD