ŠEF CIA TAJNO BIO U EVROPI: Nemcima poručio da zatvore Severni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu!
Vilijam Berns je rekao Nemcima da bi trebalo da zatvore gasovod Severni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu, objavio je Vol strit žurnal.
Sjedinjene Države su poslale direktora Centralne obaveštajne agencije u Berlin i Kijev uoči zvanične posete državnog sekretara tom regionu, u okviru napora da ubede evropske države da pristanu na oštriji odgovor Moskvi i u znak podrške Ukrajini, objavio je juče Vol strit žurnal (WSJ). List ističe da takav pristup komplikuju tesne ekonomske veze evropskih država sa Rusijom.
Direktor CIA Vilijam Berns posetio je prestonice Nemačke i Ukrajine nekoliko dana pre dolaska šefa diplomatije Entonija Blinkena ove nedelje da bi se sastao sa ključnim evropskim saveznicima, piše WSJ, pozivajući se na američke i nemačke zvaničnike.
Berns, bivši ambasador SAD u Rusiji, izvestio je nemačkog kancelara Olafa Šolca i obaveštajnu zajednicu o rusko-ukrajinskoj krizi i mogućim scenarijima. On je rekao da bi Berlin trebalo da zatvori nedavno završeni gasovod Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, u slučaju invazije na Ukrajinu, preneo je WSJ reči zvaničnika.
Predsednik SAD Džo Bajden rekao je juče da je jasno poručio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će svaki prelazak ruskih vojnih snaga u Ukrajinu biti smatran invazijom. On je u obraćanju novinarima rekao da su SAD spremile dugačak spisak sankcija u slučaju invazije.
Ranije su američki zvaničnici kazali da je Vašington sa evropskim partnerima sastavio plan za uvođenje finansijskih sankcija koje bi pogodile osetljive sektore ruske ekonomije.
Blinken se juče u Berlinu sastao sa britanskim, francuskim i nemačkim zvaničnicima.
“Bez obzira na to koji put Rusija izabere, naići će na jedinstvo SAD, Nemačke i naših saveznika”, rekao je na konferenciji za novinare sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, preneo je Rojters.
Nemačka je igrala vodeću ulogu u okupljanju drugih evropskih država oko uzastopnih odluka o sankcijama Rusiji nakon aneksije Krima 2014, ali je takođe pazila da ne provocira svog istočnog suseda, prvenstveno zbog velikog oslanjanja nemačke privrede na ruski gas.
Nemačka i Rusija su povezane gasovodima Severni tok 1 i Sjeverni tok 2. Ovaj drugi, koji očekuje odobrenje pre puštanja u rad u drugoj polovini godine, udvostručio bi postojeći kapacitet Severnog toka 1.
SAD vide zatvaranje Severnog toka 2 kao ključni aspekt transatlantskog odgovora na rusku agresiju, prema zvaničnicima uključenim u razgovore, piše WSJ.
List navodi da je Berns poslat u Berlin nakon što se Šolc uzdržao od toga da objavi da će Nemačka zamrznuti gasovod u slučaju ruske invazije, prema rečima američkog zvaničnika upoznatog sa detaljima posete. Kancelar i njegovi saradnici su privatno dali takva uveravanja, tvrde američke diplomate, ali do sada to nisu rekli javno. Šolc je poslednjih dana izbegavao da odgovori na pitanja novinara o sankcijama za gasovod.
Ako Rusija napadne, EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i drugi saveznici bi verovatno uveli svoj paket sankcija - finansijske mere protiv ključnih ruskih industrija, poput energetike, kažu zvaničnici u Vašingtonu.
Najoštrije ekonomske sankcije bile bi odsecanje Moskve od međunarodnog bankarskog sistema Swift i pristupa američkim dolarima. Jedan nemački list je nedavno objavio da je Zapad isključio takav potez. WSJ navodi da Putin zna da bi se mnogi u Evropi borili protiv bilo kakvih Swift sankcija, naročito ako Rusija zapreti da će se osvetiti uskraćivanjem energenata Evropi tokom zime.
Zvaničnici SAD kažu da značajnije mešanje Rusije u Ukrajini koje ne bi predstavljalo invaziju ne bi rezultovalo velikim paketom sankcija, nego bi Vašington i evropski partneri uveli blaže mere, navodi WSJ.
List prenosi mišljenje nekih analitičara da bi Kremlj mogao podesiti agresiju u Ukrajini kako bi sprečio ozbiljne sankcije. Manje otvoreno mešanje u Ukrajini moglo bi da dovede do debate u Briselu između zagovornika čvrstog odgovora i zemalja koje su istorijski bliže Rusiji o tome da li je odgovor potreban.
U sredu su isplivale podele u Evropi kada je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao ostale članice EU da sastave predloge za novi bezbednosni sporazum sa Rusijom, koji mora osigurati da Evropa brani svoje interese.
"Bezbednost našeg kontinenta zahteva strateško ponovno naoružavanje Evrope kao sile mira i ravnoteže, posebno kada je u pitanju dijalog sa Rusijom", rekao je Makron na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.
Bajdenova administracija ne obeshrabruje Evropu da igra vodeću ulogu u svojoj bezbednosti, ali želi da osigura da se Vašington i NATO, kojim dominira američka vojska, blisko konsultuju oko strateških pitanja koja utiču na kontinent, piše WSJ.
U analizi se dodaje da neke bivše sovjetske države koje su sada u EU i NATO više vole da vojni savez, a ne zvaničnici EU u Briselu - preuzme vođstvo u odvraćanju Rusije od potencijalnih intervencija u istočnoj Evropi.
Zbrka oko Bajdenove izjave
Bajden se juče trudio da pojasni američku politiku u vezi sa mogućom ruskom invazijom pošto su njegovi komentari o tome kako bi Amerika mogla odgovoriti na "manji upad" izazvala pitanja o intervenciji SAD.
"Ako bilo koje, bilo koje okupljene ruske jedinice pređu ukrajinsku granicu, to je invazija", rekao je Bajden novinarima u Beloj kući. Uslediće "oštar i koordinisan" ekonomski odgovor koji je detaljno razmotren sa saveznicima i predstavljen ruskom predsedniku, rekao je.
Bajden je na konferenciji za novinare u sredu rekao da bi Rusija mogla platiti manju cenu za slučaj upada, a ne invazije, i ukazao na izvesnu neslogu među NATO saveznicima.
Zvaničnici Bele kuće su se trudili da pojasne poziciju SAD.
"Ako bilo koje vojne trupe pređu granicu, to je invazija", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Pitanje šta predstavlja invaziju na Ukrajinu prethodno je bilo predmet debate između američkih i nemačkih diplomata tokom razgovora kada bi Severni tok 2 mogao biti onesposobljen.
Kurir.rs