ŠEĆER MOŽE DA SE POBEDI! Voditeljki posle 10 godina OTKRILI DIJABETES, pevačica saznala sa 15, a one su ga dobile u trudnoći!
U Srbiji oko 750.000 ljudi boluje od dijabetesa,a ova opaka bolest nije zaobišla ni domaće javne ličnosti.
Voditeljka Gorica Nešović 10 godina nije znala da ima šećer.
- Kada sam saznala da imam dijabetes – bio je to šok za mane. Mislila da to nekako moraš da osetiš, da osetiš da nešto nije u redu. Na primer, da sam stalno žedna, kao što mnogi kažu da je to jedan od prvih znakova za uzbunu. Ali ja nisam imala baš nikakve simptome. Baš ništa! Smršala sam naglo, to je tačno, ali pre toga sam promenila način ishrane. Mediteranska i ajurveda kuhinja su mi se dopale, krenula sam na jogu, htela sam da dovedem kilažu u red. Zato mi nije bilo čudno što gubim kilograme.
- E, odjednom, noge su mi nenormalno otekle. Cele noge. Nemam pojma šta se dešava… Naravno, koga drugo da pitam nego lekara. Odem da vidim šta je. Normalno, prvo su mi izvadili krv. I, uveče, zovu me iz laboratorije:
"Javite se u bolnicu odmah! Vama je šećer skoro trideset…"
- Muk. Šok. Nisam ni znala šta to tačno znači… Znala sam da je do sedam normalna visina šećera… E onda, iskreno da vam kažem, ne sećam se ničega više. Toliko sam se uplašila. Toliko sam bila u šoku… Nisam imala pojma šta da radim, šta se sada dešava, zašto toliko visoki šećer, kako nisam osetila… Odakle?? Bezbroj pitanja u glavi, bezbroj dilema, preslišavanja… I, otišla sam na endokrinologiju. Tamo su mi život spasli. Bukvalno. Spasli su me jer su mi promenili pogled na život. Tada sam shvatila da smo svi primitivci jer ne idemo kod doktora uopšte! Svi mislimo: ma zdrav sam, ništa me ne boli… Ni ja nisam išla na redovne preglede, priznajem.
-Inače, pre nego što sam saznala da imam dijabetes, osećala sam veoma često da sam baš umorna… Ali, naravno pripisivala sam to godinama, poslu, jer deceniju i po ustajem u četiri sata ujutru. Teško je nadoknaditi te sate sna… Ali, kada mi je doktorka otkrila strašnu istinu da tako visok šećer u krvi imam bar 10 godina unazad… Da je on tu tavorio, čučao i skrivao se u meni – tek tada sam shvatila zašto taj prokleti dijabetes zovu „tihi ubica“. Strah me je obuzeo, ali znala sam da sada treba da slušam lekare.
Oporavak, lečenje
- Ležala sam u bolnici dve nedelje. Posle te dve nedelje rezultati su bili mnogo bolji, pa još bolji. Organizam se lepo oporavio, osećam se dobro. Više nisam tako umorna. Ali, molim vas: merite šećer, odmah, sada! Naučite iz moje priče. Sada sam na insulinu, četiri puta dnevno insulin, šest puta dnevno merim šećer u krvi, merim se na vagi jednom dnevno. Svi rezultati su u granicama normalnog. Vodim dnevnik.
- Sat vremena pre obroka i dva sata posle obroka, u dnevnik pišem visinu šećera. Drugačije se hranim, jer hranom može mnogo da se pomogne. Šećer održavam na granici: pet, šest, sedam… Dobro je dok je broj jednocifren. Radim sve što su mi lekari rekli. Da mi je neko rekao pre 20 godina da ću samoj sebi da dajem injekcije. Ali, i to postane normalno, ništa strašno. Ja sam poslušan pacijent, jer je to jedino što treba da radim: da volim malo više sebe i da vodim računa o zdravlju. Kad nisam to ranije radila.
Pevačica Romana Panić suočila se sa dijabetesom kada je imala samo 15 godina.
- Imala sam 15 godina kad su mi saopštili da bolujem od dijabetesa, i ta vest mi je veoma teško pala. Zamolila sam roditelje i doktore da izađu iz sobe i plakala više od sat. Bila sam očajna, ali sam se onda sabrala i rekla sebi: u redu, Romana, tvoja je odluka da li ćeš to da pobediš. Jer, postojale su samo dve mogućnosti, da pokleknem ili da budem borac. I ubeđena sam da tako treba prilaziti bilo kom strahu ili problemu u životu, ne bežati nego se suočiti sa njime, prihvatiti ga kao deo života i boriti se da biste ga pobedili. Prihvatila sam da je dijabetes deo mene i nikad nisam dozvolila da on nosi mene, ja nosim njega. I mislim da sam dobar model, da ljudi kad me vide veruju da sam ga savladala, odnosno da ga držim pod strogom kontrolom.
U vreme kad joj je dijagnostikovan dijabetes bila je to tabu tema, ali su joj stručnjaci već tada rekli da će to biti bolest 21. veka, i da ćemo doći u situaciju da od nje pati svaki peti stanovnik zemlje.
- Većina naših ljudi odlazi kod lekara samo kad ih nešto zaboli. Veoma mlada sam primenila sasvim drugačiji sistem, odnosno rekla sam sebi da dijabetes nikada neće uticati na moje fizičko stanje i život uopšte. Urezala sam to duboko u podsvest, iako sam imala i predrasude i strahove, posebno jer vas bombarduju obiljem informacija. Znam da nije lako izboriti se s uvreženim mišljenjima, imati svoj put i cilj, ali shvatila sam da je to jedini način da opstanem. I nikada nisam obraćala pažnju na reakcije okoline, razne priče i podozrivost. S vremenom sam otkrila da je najstrašnija reakcija i ljudi i dece strah od insulina. Zbog čega se plaše kad je to najprečišćeniji lek koji nedostaje vašem telu? Razni drugi lekovi u tabletama koji se prepisuju za dijabetes čine dobro vašem srcu i pankreasu, ali oštećuju bubrege i druge organe. Insulin uzimam četiri puta dnevno, volim ga i podsećam da je on jedan od hormona mladosti - ispričala je Romana svojevremeno za "Gloriju".
Romana priznaje da je propušila kako ne bi jela slatkiše.
- Retko kad poželim da pojedem nešto slatko, ali kad osetim da mi padne šećer, uzmem čokoladu, eurokrem ili nešto slično. Mislim da je u svemu, pa i u bolesti, najbitnija doslednost, ali i ozbiljnost u prihvatanju. Ni dijabetes, ni povišeni holesterol, ni hipertenzija nisu “mačji kašalj” i ne možete ih olako shvatati. Možda su čak povišeni holesterol ili pritisak mnogo ozbiljniji od šećera, i komplikovaniji. Uvek govorim da su to zdravstvene komplikacije, a ne oboljenja, jer se ne slažem s tvrdnjama da su to bolesti. To su samo stanja organizma s kojima se, uz odgovarajuću ishranu i način života, možete izboriti, držati ih pod kontrolom i živeti sto godina. Ne treba pokleknuti, jer bukvalno svaki čovek ima neku zdravstvenu komplikaciju, samo je pitanje da li je prihvata ili ne. Sve je stvar organizacije, doslednosti i upornosti.
- Većina naših ljudi odlazi kod lekara samo kad ih nešto zaboli. Veoma mlada sam primenila sasvim drugačiji sistem, odnosno rekla sam sebi da dijabetes nikada neće uticati na moje fizičko stanje i život uopšte. Urezala sam to duboko u podsvest, iako sam imala i predrasude i strahove, posebno jer vas bombarduju obiljem informacija. Znam da nije lako izboriti se s uvreženim mišljenjima, imati svoj put i cilj, ali shvatila sam da je to jedini način da opstanem. I nikada nisam obraćala pažnju na reakcije okoline, razne priče i podozrivost. S vremenom sam otkrila da je najstrašnija reakcija i ljudi i dece strah od insulina. Zbog čega se plaše kad je to najprečišćeniji lek koji nedostaje vašem telu? Razni drugi lekovi u tabletama koji se prepisuju za dijabetes čine dobro vašem srcu i pankreasu, ali oštećuju bubrege i druge organe. Insulin uzimam četiri puta dnevno, volim ga i podsećam da je on jedan od hormona mladosti - ispričala je Romana svojevremeno za "Gloriju".
Partnerka Andrije Miloševića, glumica Aleksnadra Tomić tokom trudnoće, dobila je dijabetes.
- Moram da vodim računa o kalorijama. Zato što sam tokom trudnoće dobila trudnički dijabetes koji je nadam se privremeni. Kažu da je to česta pojava. Ne bih o tome da pravim nikakav bauk. Ali mora da se vodi računa o unosu ugljenih hidrata, da se malo smanji. Tako da ja moram da vodim malo računa, da bih se dobro osećala. Zato što ja nosim jednog džina. Ja sam mala žena i još sada kada ne bih vodila računa o hrani, verovatno bi bilo dodatno teško. Drugo, posle porođaj moram odmah da se vratim u pozorište- rekla je Sandra u emisiji kod Marije Kilibarde.
Istu sudbinu doživela je i pevačica Mia Borisavljević:
- To je bilo u osmom mesecu trudnoće, nisam osećala ništa, samo se po ultrazvuku videlo da beba napreduje dve nedelje brže od termina, što i nije strašno, jer svaki ultrazvuk pokaže drugačije, ali sam ipak izbacila šećer i belo brašno. Za hleb sam se snalazila, pravila sam ga od raži, semenki, svega i svačega, ali za šećer je bila noćna mora. Jedva sam izdržala do porođaja. I zato tvrdim da je zavisnost od šećera jako opasna, ali priznajem da sam zavisnik. Međutim, kontrolišem se barem kad su količine u pitanju.
Gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes melitus je jedna vrsta šećerne bolesti koja se razvije kod nekih žena tokom trudnoće, jer telo ne uspeva da napravi dovoljnu količinu insulina koja može da obezbedi normalan nivo šećera u krvi. Ovaj poremećaj se uglavnom dijagnostikuje posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Gestacijski dijabetes melitus prolazi u roku od šest nedelja posle porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća, odnosno činjenica da neki od hormona posteljice blokiraju dejstvo insulina koga treba više proizvesti da bi ga bilo dovoljno. U slučajevima kada organizam trudnice to ne uspeva, dolazi do razvitka gestacijskog dijabetesa.
Rizične grupe Povećani rizik za nastanak gestacijskog dijabetesa je kod žena koje su starije, imaju povišenu telesnu težinu, imaju dijabetes u porodici, koje imaju poremećaj tolerancije glukoze kao i PCOS spontane pobačaje.
Ishrana
Ishrana trudnica sa dijabetesom mora biti bogata složenim ugljenim hidratima, solubilnim dijetetskim vlaknima i vitaminima, ali uz redukciju unosa zasićenih masnih kiselina. Savetuje se obavezno dodavanje 5 mg folata u prekoncepciji i do 12. nedelje trudnoće. Porast telesne mase treba da bude 12-14 kg za celu trudnoću.
Kurir.rs/S.M./Blic
Bonus video: