Veliki napadi na banke, juvelirnice i muzeje već dugo fasciniraju ljude, a mnogi od njih nikad nisu rešeni
Velike pljačke banaka, juvelirnica i muzeja već dugo fasciniraju ljude. To i ne čudi mnogo ako se zna da su narodni heroji vrlo često pljačkaši - poput Robina Huda, Starine Novaka, Džesija Džejmsa ili Džona Dilindžera.
Upravo zbog toga, već prvi filmski hit u istoriji bavio se baš ovom temom - bila je to "Velika pljačka voza" iz 1903. U narednim decenijama na velikom platnu se prikazuju brojne priče o smelim banditima, njihovim razvijenim šemama za pljačku, katastrofi koja ima se sprema... Neki od najpopularnijih bili su "Džungla na asfaltu" (1950), "Uzaludna pljačka" (1956), "Ulični psi" (1992), "Igraj svoju igru" (2001)...
Mnogi od tih filmova bave se stvarnim pljačkama ili su inspirisani njima. Predstavljamo pet najvećih pljački u istoriji, od kojih mnoge ni danas nisu rešene.
Muzej "Izabela Stjuart Gardner"
Najveća poznata pljačka umetnina u istoriji trajala je svega 81 minut.
Dva muškarca u policijskim uniformama ušla su u Muzej "Izabela Stjuart Gardner" u 1.24 nakon ponoći 18. marta 1990. Dvojicu noćnih čuvara ove velike i bogate galerije savladali su za nekoliko minuta, a onda su ih vezali za cev i klupu u podrumu.
- Gospodo, ovo je pljačka - rekli su tada, navodi magazin muzeja Smitsonijan.
Maskirani dvojac polako je skinuo i odneo 13 umetničkih dela, među kojima su Rembrantova "Oluja na Galilejskom moru" i "Dama i gospodin u crnom", Maneov "Čez Tortoni", Flinkov "Pejzaž sa obeliskom". Ramovi u kojima su one stajale i danas su prazni, a identitet dvojice pljačkaša misterija.
- Krađa 13 dela iz Muzeja "Izabela Stjuart Gardner" 1990. i dalje je nerešena iako smo sve vreme posvećeni njenom rešavanju. Muzej nudi 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele direktno do vraćanja ukradeniih radova. Odvojena nagrada od 100.000 dolara ponuđena je za povratak imperijalnog orla iz vremena Napoleona - piše na sajtu Muzeja.
Već sama vrednost ukradenih slika bila je dovoljna da pljačka privuče ogromnu pažnju javnosti. Međutim, uprkos crtežima pljačkaša, nikad nije otkriveno ko su oni bili, a teorije su toliko različite da se u nekima od njih čak navodi i da je sve uradila Irska republikanska armija. Najpopularnija je, ipak, tvrdnja da je iza svega stajala bostonska mafija, a da su je sproveli Bobi Donati i Bobi Garente. Prvi je ubijen godinu dana kasnije, dok je drugi preminuo u septembru.
Banka "Dar es Salam"
Najveća pljačka banke u istoriji dogodila se u Bagdadu, iračkoj prestonici, u jeku rata i američke okupacije ove države.
Sve se desilo u noći 11. jula 2007. godine. U gradu je bio haos, pucalo se oko svake zgrade, a bombe su eksplodirale na skoro svakom koraku. Činjenica da je 18 ljudi poginulo te noći dobar je pokazatelj koliko je to bio krvav dan. Valjda zbog toga niko nije čuo eksploziju koja se dogodila u banci "Dar es Salam".
- Policija je saopštila da su lopovi trojica čuvara koji su radili u ovoj privatnoj banci u distriktu Karada. Kako dodaju, radnici banke su došli u subotu na posao i otkrili otvorena vrata i raznet zid. Čuvari, koji su obično spavali u banci, nestali su - naveo je Rojters u vesti te 2007.
Ni danas se ne zna ništa više od toga. Plen čuvara bio je 282 miliona dolara i 220 miliona iračkih dinara, koji su tada vredeli 173.000 dolara.
Nijedna obeležena novčanica ukradena tog dana nikad nije pronađena, pa je to produbilo misteriju. Uz to, mnogima je sumnjivo bilo zašto je uopšte banka u Bagdadu imala u sefu toliko novca u jeku sukoba, kako su čuvari znali za novac, ali i kako je moguće da ne postoji nijedna slika trojice osumnjičenih čuvara.
Krađa dijamanata u Antverpenu
Kvart dijamanata u Antverpenu jedna je od najčuvanijih oblasti na svetu jer se tu, kao što samo ime kaže, godišnje kupuju i prodaju dijamanti vredni milijarde dolara. Uprkos tome, jedna grupa lopova uspela je da upravo tu izvede najveću pljačku dijamanata u istoriji.
- Iako je veći deo članova bande, poznate po imenu "turinska škola", dijamanti nikad nisu pronađeni. Čovek koji je smislio celu pljačku, Leonardo Notarbatolo, bio je dobro upoznat s tim krajem. Povremeno je išao da proda dijamante koje je krao u rodnoj Italiji, a bio je lopov od osme godine. Policija veruje da je on bio vođa grupe, ali sam Notarbatolo je uvek tvrdio da je plaćen da slika sef, napravi repliku i probije ga - piše portal Allthatsinteresting.com.
Lopovi su u noći između 15. i 16. februara 2003. probili 10 slojeva obezbeđenja, koje se smatralo neprobojnim. Uspeli su da zaobiđu kamere, pogode šifru, otvore katanac s ključem, magnetne senzore, čeličnu kapiju, senzore kretanja, toplote i svetla... Natovarili su dijamante i drugi nakit i posle dva sata napustili zgradu.
Članovi bande su kasnije uhapšeni, mnogi su proveli po deset godina iza rešetaka, ali dijamanti nikad nisu pronađeni.
Sefovi u "Najtsbridžu"
Dvojica muškaraca ušla su u kompaniju "Najtsbridž" u Londonu 12. jula 1987. godine tražeći da iznajme sef. Kad su ih doveli do samih sefova, oni su izvukli pištolje i savladali menadžera i obezbeđenje, a zatim zatvorili vrata i napisali da je kompanija privremeno zatvorena.
Otvorili su što su više sefova mogli i odneli iz njih robu vrednosti od oko 60 miliona funti (98 miliona dolara). Sat vremena nakon pljačke već su bili otišli, a nova smena čuvara je otkrila haos. Forenzičari su brzo našli krvavi otisak prsta Italijana Valerija Vičeija. Nakon nekog vremena praćenja, 12. avgusta 1987. je uhapšen, a nešto kasnije i osuđen na 22 godine robije.
Vičei je na neko vreme uspeo da pobegne u Južnu Ameriku, ali je kasnije ponovo uhapšen. Veći deo kazne izdržavao je u otvorenom zatvoru u Peskari, u Italiji, gde je imao prilično slobode. Tokom pucnjave sa čuvarima 19. aprila 2000. ubijen je.
Zanimljivo je da su on i Dik Lič, čovek koji je predvodio njegovo hapšenje, postali prijatelji koji su se redovno dopisivali.
Briselski aerodrom
Osam pljačkaša u policijskim uniformama i naoružanih "kalašnjikovima" upalo je 18. februara 2013. na aerodrom u Briselu. Podeljeni u dva vozila, s policijskim oznakama, oni su stigli do aviona u koji su prebacivani dijamanti iz Antverpena. Uperili su oružje u obezbeđenje i naredili im da prebave 130 vrećica u njihova vozila, što su ovi i uradili.
Cela pljačka trajala je oko 20 minuta, a putnici aviona, koji su čekali poletanje, ništa nisu primetili. Nije opaljen nijedan metak.
Kurir.rs / Andrija Ivanović