Najvažnije je da žrtva shvati da svako može da pobedi strah i da se suprotstavi nasilju
Ako vas neko konstantno omalovažava i ruši vaše samopouzdanje, posle nekog vremena počinjete da verujete da ste sami krivi za to i da vam se zlostavljanje događa sa razlogom. To je obrazac koji se sreće kod mnogih žrtava nasilja.
I žene u tom stanju žive godinama. Žive u strahu od svega što im se dešava, ali i od toga da bi i same, ako se usude da odu, mogle da stradaju od ruke nasilnika.
Izlaz uvek postoji
Iz začaranog kruga nasilja koje žena trpi moguće je izaći uz mnogo snage i hrabrosti, navode stručnjaci. Strah je nekada jači i od trpljenja zlostavljanja, ali žrtva bi trebalo da o tome što joj se dešava razgovara s bliskim osobama, prijateljicom, roditeljima, jer ćutanjem samo „hrani“ nasilnika. Ako je nasilnik već uspeo da žrtvu otuđi od okruženja, važno je da se ona osmeli i ponovo počne da uspostavlja odnose sa prijateljima i bliskim osobama.
Ženama koje se jave i traže pomoć prvo se stavi do znanja da im verujemo da se nasilje dešava, rekla je za Kurir Jelena Riznić, sociologinja i aktivistkinja kolektiva Ženska solidarnost.
- U nekom daljem razgovoru možemo da pitamo za detalje, ako je to potrebno pravnom timu, ali je ključno da pokažete poverenje, jer svako nasilje je kršenje odnosa poverenja i sigurnosti koje osoba ima prema nekom. Ne smete da donosite odluke u njeno ime, ali treba da joj budete podrška kako bi ona preuzela kontrolu, jer kada se desi nasilje, to je znak da nemate kontrolu nad određenim stvarima u svom životu - navodi ona.
Nasilnik nikada nije samo to
Naša sagovornica ističe da „u situacijama fizičkog nasilja koje se ponavlja praksa pokazuje da najviše femicida ima kada žena napusti partnerski odnos, odlazi iz kuće ili je već otišla“.
- Zato je ključno da se ceo proces dobro isplanira, ne treba da se prenagljuje. Takođe, praksa pokazuje da žene odlaze sedam do 11 puta pre nego što zauvek odu. Nama je teško da sa strane razumemo, ali žene mogu da vole te svoje partnere, jer nasilnik nikada nije samo to.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.