DA LI JE NEMAČKA NAJSLABIJA KARIKA U NATO? Neobično ponašanje Berlina vezano za Ukrajinu se nastavlja, a i Francuska je sumnjiva
Mediji preneli da je nemački kancelar navodno odbio da se sastane sa američkim predsednikom. Obojica to demantovala, ali...
Nemački kancelar Olaf Šolc demantovao je pisanje Špigla da je odbio da "skoči" avionom do Bele kuće i uživo razgovara sa Džoom Bajdenom o ukrajinskoj krizi.
Berlinski list je preneo da je Bajden želeo da izgladi situaciju i utiče na Berlin koji okleva da se uključi u pretnje Rusiji sankcijama u slučaju napada na Ukrajinu.
I Bela kuća i kancelarov portparol demantovali su pisanje lista ali bi, ocenjuje britanski Telegraf, to moglo da naruši jedinstvo Zapada po pitanju Rusije i Ukrajine, naročito posle relativno neuspešnog samita ruskog i američkog šefa diplomatije u Ženevi.
Dok Rusija tvrdi da ne planira invaziju na Ukrajinu ali zahteva bezbednosne garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, NATO, SAD, Velika Britanija i evropske zemlje odbacuju takve zahteve i prete oštrim ekonomskim sankcijama Putinu u slučaju invazije.
Problem je što unutar NATO postoje podele oko toga koliko daleko treba ići u slučaju takvog napada.
Nemačka je odbila zahteve Ukrajine da joj pruži vojnu pomoć i odupire se pritiscima iz SAD, Velike Britanije i Ukrajine da u slučaju invazije razmotri raskid ugovora sa Rusijom o gasovodu Severni tok 2.
Ukrajina je takođe prošlog meseca optužila Njemačku da blokira isporuku oružja preko NATO.
U međuvremenu, Šolc je odbio predloge da se u paket sankcija uključi i suspendovanje Rusije iz međunarodnog platnog sistema Svift, podseća Raša tudej.
Kako prenosi Jutarnji list pisanje Telegrafa, Šolc, koji je pod pritiskom koalicionog partnera Socijaldemokratske stranke koja gaji tradicionalne simpatije prema Rusiji, navodno rekao Beloj kući da ima druge obveze kada je dobio poziv za razgovore o krizi.
Zbog toga je u četvrtak Bela kuća poslala državnog sekretara Entonija Blinkena u Berlin kako bi "objasnio" kancelaru da mora da podrži oštre sankcije Zapada Rusiji, preneo je Špigl.
Pre Blinkena u Berlin je došao i direktor CIA Vilijam Berns i doneo Šolcu obaveštajne podatke o gomilanju ruskih snaga duž granice sa Ukrajinu.
I francuskog predsednika Emanuela Makrona optužili su su da "sabotira" napore u rešavanju krize. Okidač za to bilo je obraćanje Makrona Evropskom parlamentu, čiji je Francuska predsedavajući, i komentar da bi EU trebalo da pokrene bezbednosni dijalog sa Rusijom.
List Mond u petak je citirao izvore iz francuske vlade koji tvrde da su Pariz i Berlin zbunjeni "paničnim" izveštajima o raspoređivanju ruskih snaga koji stižu iz Vašingtona i Londona.
"Vidimo isti broj kamiona, tenkova, vojnika. Vidimo ista kretanja, ali iz svega toga ne možemo da zaključimo da je invazija neizbežna", rekao je neimenovani izvor Mondu, upitavši imaju li možda Britanci i Amerikanci obaveštajne podatke zbog kojih dolaze do takvog zaključka.
Izvor je istakao da je Francuska "spremna da pomogne, ali ne zna šta Amerikanci žele da urade u vojnom smislu", ako dođe do rata.
Sam američki predsednik Džo Bajden otkrio je da unutar NATO postoje podele oko odgovora na "manji upad" Rusije u Ukrajinu, što je šokiralo Kijev.
Kurir.rs