SRBIMA GRČKA POSTALA JOŠ BLIŽA! Od Niša do granice stiže se za manje od dva i po sata
Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih transportnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru i istočni krak ka bugarskoj granici, pored dobrog tranzitnog saobraćaja, prilika je za investiture i privlačenje direktnih stranih investicija koji će ovamo doći zbog nižih troškova transporta.
Južni krak počinje od Grabovnice i ide do granice sa Severnom Makedonijom, ukupne je dužine 95,7 km, dok je istočni krak Koridora 10, odnosno kompletan autoput od Niša do granice sa Bugarskom, u ukupnoj dužini od 87 km. Na celom istočnom kraku od Niša do Dimitrovgrada urađeno je 87 mostova, pet tunela (Bancarevo, Sopot, Sarlah, Pržojna padina, Progon, čija je ukupna dužina 2,6 kilometara), pet saobraćajnih petlji, 12,5 miliona kubnih metara iskopa, nasipa od 9,5 miliona metara kubnih materijala i približno 780.000 tona asfalta.
Čak 813 kilimetara potpuno završenog autoputa kroz našu zemlju promenilo je Srbiju, pokazalo da se projekti završavaju do kraja, ali, što je najvažnije, povezalo ljude, gradove i učinilo nam svima život lakšim.
Srbima omiljena destinacija – Grčka, postala je bliža jer se ranije od Niša do granice vozilo tri sata, a sada sat i po ili čak manje. Put je lagodniji, nije uzak, manje su gužve, veća prohodnost, a umesto dve trake sada ima četiri. Umesto 80 km/h vozači sada na toj deonici mogu da voze do 130 km/h, dok kolona na putu više nema ni na vidiku pa vožnja do Grčke umesto 12, sada može da traje 8 sati.
Ukupna vrednost izgradnje istočnog kraka Koridora 10 procenjuje se na oko 476 miliona evra, uključujući i dodatno izvedene radove kao posledicu izmene projekata. Još pre tri godine označen je završetak izgradnje istočnog kraka Koridora 10, od Dimitrovgrada do Niša, ali i čitavog drumskog koridora na teritoriji Srbije.
Pored završetka novih deonica neprestano se radi i na rehabilitaciji starih, kao i na očuvanju nacionalnog parka Sićevačka klisura. Završen je jedan veliki posao, savladano ono što decenijama unazad niko nije uspeo i građani Srbije dočekali su napokon kvalitetne i bezbedne saobraćajnice.
Posebno je zanimljivo što je Koridor 10 najbezbedniji evropski put gde je broj krivičnih dela smanjen za 40 odsto. Tunel Bancarevo opremljen je najsavremenijim sistemima koji omogućavaju bezbedan saobraćaj, a svim tim sistemima upravljaju obučeni timovi iz jedinstvenog Tehničko-operativnog centra, koji se nalazi kod tunela i iz kojeg se prati saobraćaj na još dva tunela na istočnom kraku - Sopot i Sarlah.
Interesantno je i što je danas drumski askpekt Koridora 10 kroz našu zemlju pokriven auto-putem nasleđenim iz bivše SFRJ (Auto-put Bratstvo i jedinstvo), tj. u potpunosti od Batrovaca do Tabanovaca. Ovo je bila je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala četiri od šest republika i jednu pokrajinu bivše Juge. Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja, do makedonsko-grčke granice.:
Izgradnja je započela nakon Drugog svetskog rata kako bi se Jugoslavija dobro saobraćajno povezala jer je do tada imala samo lokalne i regionalne puteve slabog kvaliteta. U izgradnji auto-puta koji je bio najveća radna akcija do tada, učestvovalo je skoro 300.000 ljudi, pevalo stotine hiljada omladinaca dok su po letnjoj vrućini i gustoj prašini godinama gradili put koji će posle povezati dva kraja države.