Zašto lekari za lečenje kovida nekome propisuju antibiotike, a nekome preporučuju samo mirovanje kod kuće. Protokoli su tu, kažu lekari, ali ne može svako da bude lečen na isti način, jer su ljudi različiti.
Kod nekih se pojavljuju alergije na izvesne lekove, pojedini imaju pridružene hronične bolesti, pa pri propisivanju terapije treba biti oprezan. Sa promenom protokola, menjao se i način lečenja. Sada se u terapije sve više uključuju antivirusni lekovi koje do sada nismo imali.
"Ranije se davala antikoagulantna terapija svim ljudima koji su pozitivni, sada se to promenilo. Kod ljudi koji nemaju upalu pluća, koji nemaju pridružene bolesti i poremećaj koagulacije, dubokovenske tromboze od ranije, njima se ne daje i to je stav hematologa. Pacijenti koji su ranije lečeni tom terapijom sada su dobro i nemaju razloga za brigu. Pacijenti koji su sada pozitivni mogu da budu srećni, jer je protokol sve bolji i bolji", objašnjava doktor Stefan Tubin iz kovid ambulante Doma zdravlja "Stari grad".
Danima su u kovid ambulantama gužve. Više od polovine pregledanih i testiranih je pozitivno. Lekari tvrde da najveći broj pacijenata ima simptome slične onima koje izaziva omikron, ali da zbog toga ne treba previše brinuti.
"Ukoliko imaju zapušen nos koriste se dekongestivi, ukoliko imaju temperaturu skida se temperatura antipireticima, ukoliko imaju glavobolju i bolove u zglobovima koriste se analgetici. Kod ljudi za koje procenimo da mogu da razviju težu kliničku sliku uključujemo antivirusne lekove koji su dostupni u ovoj ambulanti", navodi doktorka Snežana Kalabić iz kovid ambulante Doma zdravlja "Savski venac".
Sve veći broj onih koji dolaze na pregled već pije antibiotike
Antibiotici uglavnom ne bi trebali da budu terapija pacijentima koji su zaraženi omikronom. Mogu se davati osobama sa upalom pluća i povećanim brojem leukocita, a to procenjuje isključivo lekar. Bolno grlo ili kijavica nikako ne bi trebalo da budu povod za uzimanje antibiotika, ali je danas, tvrde lekari, sve veći broj onih koji dolaze na pregled i navode da ga već uzimaju.
"Većina njih dolazi kada su već počeli da piju neku antibiotsku terapiju, a kako neko u kući već ima antibiotik to je drugo pitanje", ističe doktorka Kalabić.
Na svoju ruku mogu se uzimati vitamini, čajevi sa medom, voće, povrće i što više vode. Sa ovim se slažu i u Institutu za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
"Antibiotici nikako ne idu kod ove infekcije sem ako su povećani leukociti i to granulaciti. Treba piti tri litra tečnosti: od limunade, ceđenih sokova, vode, čajevi, ali ne svi", kaže profesorka Ljiljana Gojković Bukarica sa Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Nekada i hrana bude lek
Profesorka dodaje da se omikron ne mora uvek lečiti lekovima. Nekada i hrana bude lek, kaže, dodajući da na to često zaboravljamo.
"Idealna je kokošija supa zato što je vruća, isparva, a u sebi ima povrće i sve elektrolite", naglašava profesorka Gojković Bukarica.
Građani ne bi trebalo da brinu zbog toga što su nekada od kovida lečeni lekovima koji se danas sve manje primenjuju. Promenjen je protokol, pa i terapije, ali svako je lečen na pravi način.
Antibiotike ne treba uzimati ako ih ne propišu lekari, koji se prema ovom virusu uglavnom odnose kao prema virusu gripa, ali oprezno, jer svaki pacijent je priča za sebe.
(Kurir.rs/RTS)