MAJKA STRADALOG ANDREJA NAKON SMANJENJA KAZNE VOZAČU AUDIJA SMRTI: I 7 godina je bilo premalo! Moj sin je sada anđeo i čeka me
Vest da je Beograđaninu Nemanji Stamenkoviću (20), odlukom Apelacionog suda ublažena kazna zatvora, te da će umesto sedam, iza rešetaka provesti šest godina, dočekana je sa razočarenjem u porodicama dvanaestogodišnjeg Andreja P. i oca troje dece Dejana Ilića (48), stradalih njegovom krivicom.
Andrejeva majka Aleksandra K. kaže da je ovo za nju strašna vest.
- I sedam godina je bilo premalo, propisani maksimum od osam godina je premalo, a kamoli šest. Nemam opravdanja za postupke tog mladića, svi koji voze odlično znaju da je sesti u auto rizik i za sebe i za druge. Voziti tom brzinom u naseljenom mestu je svesno postupanje, morao je da zna da može da nekog povredi. Sramota je za našu državu da su kazne za saobraćajne nesreće tako male, za drogu se izriču slične, kako to može da se poistoveti sa oduzimanjem života, pogotovo detetu. Ne mogu da kažem da ne vrednujem živote starijih ljudi, svaki život je vredan, ali dete je dete. Moj sin ništa nije skrivio, samo je išao trotoarom a stradao je. Nije imao priliku da proživi život, da oseti toliko lepih stvari. Ne mogu da prihvatim da je bilo osnova da se onom ko ga je usmrtio umanji kazna, trebalo je da se napravi neki presedan, da mu se izrekne i veća i od maksimalne – komentariše presudu ova Nišlijka.
Opisujući svoj život nakon tog tragičnog dana kada je ostala bez deteta, Aleksandra kaže da joj je svaki sat ispunjen tugom.
- Priznajem, htela sam više puta da oduzmem sebi život, jedino što me drži je to što su mi sveštenici i ljudi koji su mi podrška, kazali da tako nikad neću biti sa Andrejem. Rekli su mi da je on negde anđeo i da me čeka, to me drži... Sa tom mišljom se budim svakog dana, i neprestano sebe na to podsećam da bih mogla da živim. Govorim sebi da moram da budem jaka, da bi to Andrej voleo i moj suprug koji je sa njim na nebu. Nadam se da ću izdržati ali ne mogu da kažem da mi se ne javljaju svakakve misli – rekla je majka stradalog dvanaestogodišnjaka.
Sonja Ilić, supruga druge žrtve strašne saobraćajne nesreće deli Aleksandrine osećaje.
- Zatečena sam tom vešću, ostala sam bez reči... Bila sam nezadovoljna i prvostepenom presudom od sedam godina, a tek sa šest... Ne znam šta da kažem. Smatram da nema osnova za ublažavanje kazne, pa to što je uradio je strašno, uništio je dve porodice – priča Dejanova udovica.
Ni njoj proteklo vreme nije ublažilo tugu, a kako kaže i dalje je i ljuta i besna.
- Ogorčena sam zbog svega što se desilo, zbog te strašne nesreće izazvane obešću i nebrigom za druge. A, sad mi je teže kada sam saznala da je na neki način amnestiran za ono što je učinio. Biće mi teško da to kažem deci, kako da im objasnim da se nalazi nekakvo opravdanje za to što nam je taj mladić uradio. Moj sin Teodor ima samo sedam godina, njemu je svejedno kakva je kazna, on to neće shvatiti... Međutim, ono što on jedino zna je da više nema oca, a da mu je toliko potreban. I posle godinu dana, ne prestaje da za njega pita i da ga traži – rekla je Sonja.
Do stravične nesreće došlo je 4. januara prošle godine oko 20.30 sati na Bulevaru Medijana kada je Stamenković vozeći automobil “audi A6 Quatro” brzinom od 131 kilometara na sat na deonici na kojoj je maksimalno dozvoljeno 60 km/h, izleteo s kolovoza na trotoar i pokosio pešake. Od siline udarca mališan je preleteo preko ograde niškog vodovoda i stradao na licu mesta, dok je Dejan ubrzo preminuo u niškoj bolnici.
(Kurir.rs/Telegraf)