Nekada su đaci bežali sa svih časova, a fizičko se jedva čekalo. Promenila su se vremena, pa i deca. Nema tačnih podataka o tome koliko dece traži poštedu od fizičkog, ali prema nekim informacijama i do 10 odsto đaka je dobije.
Devojčice češće izbegavaju časove fizičkog nego dečaci, pokazala su istraživanja u četiri srednje škole u Novom Sadu.
Kao najčešće nemedicinske razloge za oslobađanje navode rizik od povređivanja, obavezno nošenje opreme, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, a iskustvo govori da časove izbegavaju jer ne vole fizičke aktivnosti u školi, da ne bi pokvarile firizuru, polomile nokat, ili se oznoje.
Profesori u Zemunskoj gimnaziji tvrde da su njihovi učenici zainteresovani.
"Volim časove fizičkog, zato što se odmalena, od treće godine, bavim sportom. Bio je to ples, gimnastika, plivanje i stvarno uživam, ovo mi je jedan od časova na kojima mogu da se opustim, ali i naučim nešto novo", kaže Kalina Kostecki iz Zemunske gimnazije.
"Najviše volim časove fizičkog zato što nam je to prilika da budemo malo više fizički aktivni, nekome ko nije fizički aktivan, ko se ne bavi sportom, dobro mu ovo dođe", kaže Luka Kukolj.
Učenik može biti oslobođen fizičkog i to onog praktičnog dela nastave, samo ako za to imaju opravdanje od lekara. Lekari kažu da opravdanja izdaju samo ako bi čas ugrozio zdravlje učenika, a to nije čest slučaj.
"Ono što mi radimo na tom času, učenik koji je oslobođen mora da odradi teorijski deo. Znači, on pre svega pomaže u realizaciji časa, da li kao sudija, da li pomaže pri asistenciji i sve ono što radimo, on to mora teorijski da zna", kaže Saša Porubski, profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, Zemunska gimnazija.
Srednjoškolci na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uglavnom rade atletiku i gimnastiku. Profesori podsećaju da je fizička aktivnost važna u tom periodu zbog pravilnog držanja, razvoja kičme, disanja.
"Postoje indikacije kad se odlaže povratak deteta na časove fizičkog vaspitanja, konkretno, sada je aktuelna kovid infekcija, pa imate mononukleozu, pa još neke druge bolesti gde se dete vraća u kolektiv, vraća u školu, ali se savetuje da jedan deo nastave fiizičkog vaspitanja ne pohađa", kaže dr Milena Janićijević, načelnik pedijatrije Dom zdravlja Voždovac.
"U ovom vremenu kada je i kovid prisutan sve više i više se pojavljuje gojazne dece i mi moramo njih da naučimo kako da se odnose prema svom telu i kada završe svoje školovanje i da znaju kako da se hrane i kako da se odnose prema fiizičkoj aktivnosti", rekao je Saša Porubski.
Za samo pola veka broj gojazne dece u Srbiji povećan je 10 puta, a više je i onih koji imaju problema sa krivom kičmom.
I dok su devojčice spremne da zbog frizure ne rade fizičko, s druge strane, rado idu u teretanu, zašta njihovi roditelji mesečno izdvajaju ne male sume novca.
(Kurir.rs/RTS)