Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Mnoge priče tog vremena vredne su scenarija za film ili građe za roman. Baš takva je i priča Ester Bajer koja je rođena u logoru Staro sajmište sa samo 900 grama, a poslužila je sreća pa su je u torbi za hleb spasili očevi rođaci. Za nekoliko dana proslaviće 80. rođendan, a ima samo jednu želju.
Posle masovne deportacije Jevreja na Staro sajmište, Esterina majka kreće za porodicom. I tako se sa još stotinu sugrađana našla sa one strane žice logora u sedmom mesecu trudnoće.
"Noć. Zima. Kao sada. Rodila me sa 900 grama u sedmom mesecu, od one muke, od one patnje šta su sve preživeli. To samo oni znaju i bog. Ja sam se rodila", priča Ester Bajer.
Za koji dan napuniće 80 godina, a tokom života slušala je priče o svom rođenju.
"Posle dugog niza godina, moja strina mi je pričala, tako sam puno stvari i saznala, ona je imala tri sina, prvi sin joj je umro, dva je rodila i volela je devojčicu i rodila je mene. Htela je da me vidi, prineli su me, ona je zaplakala, jer je znala da mora da me ostavi. Ja sam tada prvi put zaplakala za majkom, prvi put", kaže Ester Bajer.
Umesto suza, malu Ester je poslužila sreća. Iz logora Staro sajmište, u torbi za hleb spasavaju je očevi rođaci i odvode u Zvečansku.
"Kad su me izveli i u Zvečansku doveli niko nije mislio da ću da ostanem živa, 900 grama, to je kilo mesa. Niko u Zvečanskoj nije znao ništa o meni. To je bila sve tajna. Mada su Nemci sve to ispitivali i proveravali. A kada su odlazili, svu su dokumentaciju spalili, jer ja sam tražila, ali sve su poništili", navodi Ester Bajer.
Ostala je samo priča da je u domu za nezbrinutu decu dobila ime Olga. Kada se rat konačno završio, posle tri godine iz doma za nezbrinutu decu, odvode je očevi roditelji.
Na pitanje kako je izgledalo njeno detinjstvo u posleratnoj Jugoslaviji, da li je bilo neke stigmatizacije zato što ste Jevrejka, kaže da nije.
"Ja čak nisam ni znala šta to znači Jevrejka, meni su u kući kod babe i dede govorili da sam ja mala Jevrejka, da mi je majka bila dobra žena i da je žalosno što su svi tako stradali. Ali šta sam ja onda bila devojčica da bih mogla nešto da znam. Ne, ne, takvo je bilo vreme", dodaje ona.
Tokom radnog veka koji je delimično provela i kao kuvarica na brodu, Ester kaže nije imala vremena da istražuje o Holokaustu. Sada u penziji sve više čita o stradanju svojih sunarodnika.
"Ništa nisam završila, jer nisam imala mogućnosti. Samo rad, rad, rad. E kada sam otišla u penziju, onda sam se posvetila mojoj zajednici", navodi Ester Bajer.
Beba čudesne životne priče sa Starog sajmišta danas je baka koja će za nekoliko dana proslaviti 80. rođendan. Ima, kaže, samo jednu želju – da za koju godinu dočeka da na mestu njenog rođenja nikne memorijalni kompleks "Staro Sajmište".
(Kurir.rs/RTS)