Žitelji Pešterske visoravni prethodnih dana bili su okovani snegom i ledom, a temperatura je išla i do 32 stepena ispod nule. Ali nije to neobično za "srpski Sibir" s obzirom na to da su u Sjenici u ovo doba 1954. godine zabeležena minus 38,4 stepena.
Kada sneg i led okuju sela do prodavnice ili bonice može se stići samo na konju zato su to bile i ostale dragocene životinje. U selu Caričina od ukupno četiri domaćinstva tri se bave uzgojem konja.
"Imam jedno 40 konja. Jedno 10, petnaestak je ovde kod kuće, ovo su malo pitomiji. Ovi drugi su u brda. Imam na 31 grlo konja subvencije, na 80 ovaca tako da sam što se tiče države zadovoljan. I otac mi je držao konje trkačke. Nabavljali smo vrstu Arabera", priča Rifat Korać iz sela Caričina na Pešterskoj visoravni.
Selo Caričina udaljeno je od Sjenice 18 kilometara. Do njega se stiže makadamskim putem, a poznato je i po tome sto su Nemanjići ovde imali svoj letnjikovac. Od kada država daje subvencije uzgoj ovaca i krupne stoke postao je isplativ posao.
"Radim ovde na farmi familije Selek i držimo tu oko 500 ovaca, 150 koza, 30 bivolica i 40 angusa i oko 70 konja", kaže Ermin Zuković sa farme porodice Selek u Caričini.
Za zimu se pripremi dovoljno ogreva i hrane, ali voda je problem.
"Vode su nam ledile, pogotovu ova voda što nam je sa Mačkovca, nema je dovoljno", ispričao je Kasim Muminović iz sela Trijebine na pešterskoj visoravni.
Surova priroda na Pešteri nametnula je i surovi način života, pa ovde nema podele na muške i ženske poslove.
"I pletemo i predemo i stavljamo da se jede i gledamo stoku, ovce, muzem krave, polažemo, kidamo, svašta po nešto, drva da kratimo, nosimo, ložimo i tako", dodaje Šuhra Muminović, Kasimova supruga.
Na Pešterskoj visoravni ima 99 sela u kojima su mahom staračka domaćinstva dok mladi odlaze u inostranstvo.
(Kurir.rs/RTS)