Aleksandar Vuković (44) iz Sombora dobio je na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" veštačko srce i šansu za novi život do čekanja onog pravog i transplantacije. A posle ove zahtevne operacije uklonjene su mu i dve ogromne preponske kile, te je tako "Dedinje", prvo u svetu, odmah nakon ugradnje veštačkog srca, izvelo obostrana hernioplastiku.
Posle mesec dana boravka u bolnici, Aleksandar danas ide kući, a može sam da prelazi kilometre i stepenice. Prve tegobe Aleksandar je osetio još 2009. godine, kada je krenulo strašno gušenje pa mu u Sremskoj Kamenici konstatuju da je propao srčani zalizak, ali da nije hitno, pa da u narednih godinu dana zakaže operaciju. Ali, na povratku kući, slošilo mu se.
- Otišao sam na "Dedinje", tada mi je srce radilo 25%, pa se vraćam u Kamenicu, radim analize za operaciju, ali s "Torlaka" javljaju da sve mora da se stopira jer imam citomegalovirus. Ipak, decembra 2009. operisan sam u Kamenici, sedam sati je to trajalo. I potom nisam imao nikakvih problema. Čak mi je frakvencija srca skočila na 32, a godinama se povećavala pa sam došao do 52% te 2015 - kaže za Kurir Aleksandar.
Ali, tada mu je umrla baka, koja ga je i odgajila, zajedno s dekom, što je teško podneo. Oca nije ni zapamtio jer je preminuo kada je Aleksandar imao godinu i po, a mlada majka od svega 23 godine ide dalje, podaruje mu sestru, koju voli najviše na svetu.
Bruh mu se pojavio 2017, s leve strane, te kreće priprema za tu operaciju. Ali kardiolog mu saopštava da je jako loše, pun vode.
- Opet dolazim na Dedinje, te 2017, sa 105 kilograma. Preuzimaju me dr Antonić i dr Košević. Samo za jedan nepuni dan izbacio sam više od 20 litara tečnosti. Posle nekoliko dana bio sam na 70 kg i bukvalno oživeo posle izbacivanja te vode. Potom sam 2018. na Dedinju radio ablaciju na srcu, posle čega sam se osećao malo bolje. Sve do nedavno, do moje slave Sveti Nikola, kada kreće najgore - priča nam Aleksandar.
Odmah je smešten na Dedinje - srce radi svega 5%.
- Jedva sam disao. Operisan sam 27. decembra. Ugrađeno mi je veštačko srce. A dve nedelje potom i operisane dve kile. Osećam se kao Leonida, kao Spartanac. A kod sebe uvek imam sliku Feniksa, to je moj zaštitni znak. Digao sam se iz pepela i mrtvih tri puta- kaže Aleksandar, pa dodaje:
- Super se osećam. Prešao sam juče kilometar hodnikom bolnice, kao i 26 zadatih stepenica. Nemam reči zahvalnosti za sve na Dedinju, od najvišeg do najnižeg. Ali, molim da se niko ne naljuti, moram da kažem da je doktorica Dragana Košević moja boginja - ističe Aleksandar, koji danas ide kući, zajedno sa suprugom, s kojom je deset godina u braku.
Na Dedinju je, nakon skoro pet godina od ugradnje prvog, ponovo počela ugradnja veštačkog srca prošle godine, koda Aleksandar i još četvorica pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom dobijaju novi život i sada bezbrižnije čekaju na neophodnu transplantaciju srca. U ovom uspešnom timu, koji je predvodio ass. dr Saša Borović, bili su lekari najrazličitih specijalnosti među kojima su dr Mladen Boričić, dr Dragana Unić - Stojanović, dr Siniša Jagodić, dr Dragana Košević, dr Ljubomir Đoković, perfuzeri i sestre iz intenzivne nege. Aleksandrove operacije su pravi podvig dedinjskih lekara koji su, u saradnji sa hirurzima iz KBC "Dr Dragiša Mišović" dr Markom Kalezićem i dr Dejanom Stojakovim, nakon ugradnje veštačkog srca, pacijentu uklonili dve ogromne preponske kile koje, zbog opasnosti zastoja oslabljenog srca, niti jedan hirurg nije usudio operisati. U Institutu navode da je upravo kod njih u "Dedinje", prvi put u svetu, odmah nakon ugradnje veštačkog srca, izvedena obostrana hernioplastika.
Kurir.rs/J.S.S.
Bonus video: