Filantropija kao promoter pozitivnih vrednosti u društvu
“Podaci za 2020. godinu pokazuju da su u Srbiji davanja za opšte dobro povećana gotovo tri puta, što se direktno dovodi u vezu sa aktivnostima usmerenim na smanjenje negativnih posledica pandemije. Zato ne iznenađuje činjenica da su se ove aktivnosti u prethodnom periodu prevashodno odnosile na oblast zdravstva. Kako bi filantropske inicijative imale dugoročnije efekte na zajednicu, neophodan je sistemski pristup, koji podrazumeva strateško planiranje i bolje povezivanje svih društvenih aktera, kao i uključivanje filantropskih tema u formalno obrazovanje u Srbiji”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, koja ove godine po petnaesti put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
- Ove godine dodeljuje se jubilarna 15. VIRTUS nagrada. U koliko kategorija će biti dodeljena i koji su kriterijumi za nagrađivanje?
VIRTUS nagrada se od ove godine dodeljuje u pet osnovnih kategorija: Nagrada za korporativnu filantropiju, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagrada za individualnu filantropiju i Nagrada za mlade filantrope. Kad je reč o kriterijumima, najvažnije je da se podrška realizovala tokom prethodne godine, da je bila upućena neprofitnoj organizaciji ili instituciji za aktivnost od opšteg društvenog značaja, koja je obuhvatila veći broj korisnika i doprinela dugoročnom razvoju zajednice u kojoj je sprovedena. U tom smislu, važno je da je aktivnost do momenta podnošenja prijave već imala jasne i merljive rezultate. Kod nominacija poslovnog sektora, žiri u obzir uzima i reputaciju nominovane kompanije ili preduzeća, nivo njihovog društveno odgovornog poslovanja i etički odnos prema zaposlenima, klijentima i životnoj sredini. Kada su davanja pojedinaca u pitanju, žiriju se najvažnijim pokazalo postojanje autentične filantropske motivacije da se nekome pomogne, one koja prevazilazi okvire uobičajenih poslovnih ili privatnih aktivnosti nominovane osobe.
Prijave za VIRTUS nagradu mogu se dostaviti do 10. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i ovogodišnjem sastavu žirija mogu se naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
- Koja je ukupna procenjena vrednost donacija u 2020. godini?
U pandemijskoj 2020. godini u našoj zemlji davanja za opšte dobro uvećana su gotovo tri puta. Procenjuje se da su u toj godini građani i poslovni sektor donirali približno 90 miliona evra. Ukupna novčana vrednost filantropskih akcija za otklanjanje negativnih posledica pandemije višestruko nadilazi davanja za svaku drugu pojedinačnu temu i čini 42 odsto ukupne zabeležene darovane sume u 2020. godini. Zabeleženo je i preko 4.300 akcija, što, takođe, predstavlja rast filantropskog angažovanja u poređenju sa prethodnom godinom.
- Da li je u Srbiji više zastupljena korporativna ili individualna filantropija?
U godinama koje su prethodile pandemiji, uzimajući u obzir dva ključna faktora: broj akcija i visinu darovane sume, možemo reći da je u Srbiji bila zastupljenija individualna filantropija. Međutim, sa 2020. godinom došlo je do promene. Posmatrajući prema broju akcija, poslovni sektor je učestvovao sa 38 odsto u ukupnom broju akcija, dok je učešće građana (kroz kampanje i odgovore na apele - masovna davanja) nešto skromnije - 30 odsto. Kada je u pitanju visina darovane sume, poslovni sektor je ponovo na prvom mestu, ovog puta nešto ubedljivije, i iznosi više od 50 odsto u odnosu na ukupnu darovanu sumu, a slede ga građani sa 35 procenata. Ono što je sasvim izvesno jeste da najveći odjek u javnosti imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju i građani i kompanije, te da će Trag fondacija takve inicijative bezrezervno podržavati i nastaviti da promoviše i u budućnosti.
- Da li je tokom prethodnog perioda povećan iznos donacija?
Poslovni sektor je u 2020. godini darovao nešto više od 22 miliona evra, naspram približno 19 miliona evra koje su u 2019. godini donirali svi darodavci zajedno. Imajući u vidu da je ova suma procenjena samo na osnovu raspoloživih podataka, postoji verovatnoća da je darovana suma znatno veća.
Građani su se kroz masovna davanja u 2020. godini (zabeleženih nešto više od 15 miliona evra) i sami približili ukupnoj sumi koju su donirali svi darodavci godinu dana ranije. Ukupna zabeležena darovana suma građana u grupnim akcijama, više je nego dva puta veća u odnosu na prethodnu godinu.
- Za koje su oblasti građani najviše spremni da doniraju?
Tokom prethodnih godina, građani su se u najvećoj meri usmeravali na ugrožene pojedince i porodice, kroz kampanje, apele, dobrotvorne događaje, često prikupljajući novac za njihovo lečenje. Najsigurnije su se osećali onda kada novac doniraju direktno onome kome je on potreban. U 2020. godini, davanja građana neprofitnim organizacijama postala su učestalija, čineći organizacije civilnog društva najvećim primaocem njihove podrške. Građani su im najviše darivali kroz akcije koje nisu povezane sa pandemijom.
Građani su se posebno usmerili na osobe sa invaliditetom, odgovarajući pritom na potrebe koje su bile zanemarene tokom sprovođenja epidemioloških mera. Takođe su, po prvi put, veći broj akcija usmerili na populaciju lokalnih zajednica, a nešto manju podršku nego ranijih godina pružili su osobama u riziku od siromaštva. Građani su izdvojili stariju populaciju kao važnu korisničku grupu, posebno prilikom učešća u akcijama usmerenim na saniranje posledica pandemije. To je bio ujedno i odgovor na povećanu pažnju koja je starijim građanima bila posvećena u medijima.
- Šta je najviše doprinelo razvoju filantropije u Srbiji u prethodnih 15 godina? Na koji način se mogu postići dugoročniji rezultati?
Možemo reći da je na razvoj filatropije u Srbiji uticalo više faktora: među njima je dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su sa sobom donele dobre prakse u vidu društveno odgovornog poslovanja, a koje su prihvatile i unapredile i mnoge domaće kompanije. Zatim, tu je i osnivanje većeg broja fondacija, koje su tokom godina pokretale veliki broj filantropskih inicijativa, i često sarađivale i sa domaćim i sa stranim kompanijama. Takođe, značajnu ulogu odigrali su i mediji, koji su svojim izveštavanjem uticali na povećanje transparentnosti filantropskih akcija i informisali širu javnost o svim relevantnim aspektima dobrotvornih aktivnosti. Izveštavanje medija o primerima dobre filantropske prakse doprinelo je povećanju motivisanosti dodatnog broja, kako građana, tako i kompanija i preduzeća da se priključe takvim akcijama.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji, koje je Trag fondacija sprovela u saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing 2020. godine, pokazali su da bi za trećinu građana podsticaj za veće učešće u akcijama davanja za opšte dobro bilo više informacija o takvim akcijama u medijima; za četvrtinu to bi bila bolja kontrola akcija, dok treće mesto zauzima uvođenje različitih vrsta olakšica za donatore.
Trag fondacija, upravo dodeljujući VIRTUS nagradu svake godine, kroz izuzetne primere davanja za opšte dobro promoviše pozitivne vrednosti u društvu, kao što su unapređenje nauke, kulture, obrazovanja… Takođe, Mitrović ističe da je za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih društvenih aktera, ali i naglašava rastuću potrebu za sistemskim pristupom razvoju filantropije u Srbiji, koji bi podrazumevao i uključivanje ove važne teme u formalno obrazovanje. Na taj način, ostavila bi se u zalog novim generacijama izgradnja boljeg društva za sve njegove članove upravo kroz negovanje duha dobročinstva i solidarnosti.
Promo tekst