UBI ME, UBI ME! Navršilo se 7 godina od mafijaškog ubistva u Jurija Gagarina, ovo su krvavi detalji likvidacije Kekinog čoveka
Miloš Milanović, poznatiji kao Smajli, za koga se veruje da je bio član kriminalne grupe Dejana Stojanovića Keke, jednog od najtraženijih srpskih begunaca, likvidiran je pre sedam godina ispred zgrade u kojoj je živeo u Novom Beogradu. Ovaj zločin nikad nije rasvetljen i ubice su do danas nepoznate, navodi Espreso.
Milanović je ubijen 28. januara 2015. godine, oko 11 sati, ispred zgrade u kojoj je živeo u Ulici Jurija Gagarina broj 60 u novobeogradskom Bloku 63. Milanović je bio u garaži i pokušao je da isparkira automobil, ali ga je napadač tu sačekao. Navodno su se posvađali, a potom i potukli. Miloš je potom pokušao da pobegne i otrčao do stepenica, ali ga je napadač stigao i pucao u njega iz pištolja i to u leđa.
Teško ranjeni mladić i dalje je pokušavao da se spase, ali je ubrzo pao na trotoar i preminuo, dok je ubica pobegao. Očevici kažu da su začuli svađu i buku, a zatim i jauke: "Ubi me, ubi me"!
- Pogledao sam kroz prozor i video momka kako sedi na betonu preko puta ulaza u zgradu. U prvi mah mi se učinilo da je taj mladić pijan, jer se teturao čak i dok je sedeo. Onda je ustao, prešao nekoliko metara, a potom pao. Komšije su tad pozvale policiju i Hitnu pomoć. Videli smo i mladića, koji je istrčao iz ulaza. Moguće da je to bio ubica - rekao je tada stanar zgrade u Novom Beogradu.
Milanović je rodom iz Užica, a sa porodicom je živeo u zgradi ispred koje je ubijen. On je, kako se nezvanično saznaje, odranije poznat policiji zbog droge i nedozvoljenog držanja oružja. Miloš je u Novom Beogradu navodno držao kafić ispred koga je tri godine ranije ubijen Vujadin Pejanović, zvani Vule Balavi. Međutim, u to vreme Milanović nije bio vlasnik tog lokala.
Suze majke i brata
Na licu mesta bili su i Milanovićeva majka i stariji brat. Oni su plakali, dok su im komšije izjavljivale saučešće. Ubrzo posle ubistva, na mesto zločina stigao je i vrh beogradske policije, na čelu sa načelnikom Policijske uprave za grad Beograd Veselinom Milićem.
Svi ubijeni pored automobila
Vujadin Pejanović (34), zvani Vule Balavi, jedan od istaknutijih članova Kekine grupe, likvidiran je 17. aprila 2012. godine dok je na parkingu ispred novobeogradskog kafića „Ki Largo“ ulazio u svoj „opel“. Napadač je Pejanoviću pucao u glavu. Miloš Ljubenović (31) sedeo je u parkiranom „fijat puntu“ u Ulici Jurija Gagarina u Novom Beogradu, kada mu je 23. decembra 2012. godine ubica prišao i ispalio četiri hica kroz prozor automobila. Ljubenović je umro na licu mesta. Nemanja Loncović (43), vlasnik restorana „Hacijenda rodizio“, koji je dovođen u vezu sa Kekom, ubijen je 24. maja 2013. godine u trenutku kad je parkirao „mercedes“ ispred zgrade u kojoj je živeo u Rakovici. Napadač mu je pucao u glavu.
Neposredno posle ubistva Milanovića mediji su pisali da je on ubijen u obračunu bandi za prevlast na narko-tržištu. Budući da zločin nije rasvetljen ta pretpostavka ostala je do danas. Milanović je bio odranije poznat policiji. U Beogradu je više puta privođen zbog prodaje narkotika i posedovanja oružja bez dozvole.
Dejan Stojanović Keka u "Beloj knjizi“ MUP označen je kao vođa novobeogradske kriminalne grupe i jedan od najvećih trgovaca narkoticima. Grupu je formirao Keka, a uslov ulaska u bandu bio je da su članovi počinili neko ubistvo ili pokušali nekog da ubiju. Keka je iz Srbije pobegao 2006, godine posle ubistva vođe „bežanijskog klana“ Gorana Mijatovića Mite. Navodno se krio u Južnoj Americi, a policija i dalje traga za njim.
Kekina grupa osumnjičena je da je organizovala incidente i prekid fudbalske utakmice u Đenovi u oktobru 2010. godine jer, navodno, nisu dobili svoj deo od transfera golmana Vladimira Stojkovića u Partizan.
Brazil povukao poternicu
Keku naša zemlja traži zbog sumnje da je počinio tešku krađu, dok je Brazil za njim svojevremeno raspisao poternicu zbog organizovanja krijumčarenja kokaina. Ova Interpolova poternica je 2013. godine povučena.
Likvidaciju Milanovića mediji su povezivali sa ratom između ljudi Luke Bojovića i Kekine grupe. Ubistva su počela kad je pripadnik Lukine grupe prevario Kekinog pajtosa za pet kilograma heroina. Prevaru je platio glavom, a tada je počeo „rat do istrebljenja“. M. D. je iz osvete organizovao ubistva Kekinih ljudi.
M. D. se po Beogradu isključivo vozi svojim blindiranim automobilom "BMW". Nikada ne ide sam i uvek sa sobom vodi obezbeđenje. U policiji nema krivični dosije. Ostao je veran Luki Bojoviću, iako je ovaj u zatvoru u Španiji.
Luka Bojović je označen kao naslednik vođe "zemunskog klana" posle akcije „Sablja“ 2003, godine, a uhapšen je u Valensiji. Tamo je osuđen na 18 godina zatvora zbog oružja i falsifikovanja dokumenata, ali je oslobođen optužbe za likvidaciju Milana Jurišića Jureta u Madridu 2009. godine zbog nedostatka dokaza. Iz istog razloga, i sud u Srbiji oslobodio ga je krivice za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića.
(Kurir.rs/Espreso)