Imate povišenu temperaturu, sumnjate na koronu, osećate bol u grudima i nedostatak vazduha, kašljete dugo ili iskašljavate i krv. Zbog svih ovih zabrinjavajućih simptoma obratili ste se lekaru, a on vas poslao na "slikanje pluća".
Znate da je to u stvari zračenje X zracima, ali niste sigurni koliko je bezbedno za vaš organizam. Razloga za brigu nemate, jer je količina zračenja koju pacijent primi tokom snimanja pluća rendgenom minimalna. A ta dijagnostička analiza vrlo je brza i korisna jer daje mnogo odlučujućih podataka za dalje zbrinjavanje pacijenta.
Jednostavna procedura
Radiografija pluća ili RTG snimak radi se upotrebom rendgen aparata. Pacijent se nasloni na ploču i obavi se snimanje, koje traje nekoliko sekundi. Tokom snimanja ne može doći ni do kakvih komplikacija jer savremeni rendgen aparati vrlo malo zrače. Ni za koga nema opasnosti osim za trudnice u prva tri meseca trudnoće, ali ako je ipak neophodno da se trudnica iz nekih razloga "slika", onda je to moguće uraditi upotrebom olovne kecelje koju ona obuče. Pomoću rendgenskog snimka moguće je rano otkriti veliki broj plućnih bolesti, između ostalih i tuberkulozu, bronhitis i astmu, razne upalne procese pluća, plućnu emboliju i druge.
RTG snimak pluća pre svega je vrlo važan za otkrivanje raka pluća. Kad pacijent ima neku vrstu tumora, na snimku se jasno vidi da na površini ovog organa postoje ograničene senke različitog oblika. Zbog toga nije na odmet da osobe i u redovnim sistematskim pregledima urade radiografiju pluća, naročito ako spadaju u rizičnu grupu, kao što su, na primer, pušači.
Dve vrste snimaka
Mogu se praviti takozvani anteroposteriorni snimci ili snimci anfas i profilni snimci. U većini zemalja je zlatni standard da se pravi anfas snimak i snimak levog profila, jer se tako može videti preko 95 odsto promena u plućima. Efektivna doza zračenja prilikom klasičnog rendgen snimka je od oko 0,01 do 0,83 mSv (milisiverta), a tokom snimanja pluća pacijent primi dozu zračenja od 0,02 mSv.
Kako rade X zraci
X ili rendgen zraci otkriveni su 1895. godine. Oni prolaze kroz strukture grudnog koša, kožu, mišiće, kosti, disajne puteve, krvne sudove, limfne žlezde i plućno tkivo i jednim delom upijaju se ili zadržavaju, a drugim delom, koji padne na rendgen film, registruju se kao senka različitog svetlosnog intenziteta.
Kurir.rs
Bonus video: