Višednevni pregovori predstavnika bošnjačkih i hrvatskih stranaka o izbornoj reformi završeni su u Neumu bez konkretnog dogovora. Šta se dogodilo analizira Gordan Duhaček za Index.hr.
"Pregovori nisu uspeli, ali nisu ni propali" - tako glasi naslov članka koji je Stav, sarajevski nedeljnik blizak SDA-u, objavio na svojim internet stranicama nakon što su ovog vikenda propali pregovori u Neumu između dela političkih stranaka u BiH o promeni izbornog zakona.
Ovaj naslov koga se ne bi postideo ni Grunf iz Alana Forda možda i najbolje ilustruje koliko stvari u Bosni i Hercegovini više nemaju smisla. Pritom su za takvo stanje najviše zaslužne vladajuće političke elite, kojima već godinama zdušno asistira većina bosanskohercegovačkih medija, koji grade najmanje tri paralelne medijske stvarnosti.
Predstavnici EU i SAD-a pokušali da spinuju svoj debakl u Neumu
Šta se zapravo dogodilo u Neumu? Okupljene lidere političkih stranaka - a okupljeni su bili baš to i ništa više, kamoli nacionalni lideri kako ih oni koji su im skloni pokušavaju predstaviti - sazvali su u Neum direktorka pri službi za spoljne poslove Evropske unije Angelina Ajhorts i specijalni američki izaslanik za izbornu reformu u BiH Metju Palmer.
Glavni cilj je bio dogovoriti promene izbornog zakona u BiH kako bi se na sledećim izborima onemogućilo da brojčano nadmoćni Bošnjaci svojim glasovima u Federaciji BiH mogu da izaberu dva člana Predsedništva BiH - onoga iz reda bošnjačkog, ali i onoga iz reda hrvatskog naroda, kao što se dogodilo sa Željkom Komšićem.
Na sastanku su predloženi različiti modeli izmene izbornog zakona, ali do konačnog dogovora nije došlo. "Ostajemo umereni optimisti da ćemo iznaći rešenje", istaknula je predstavnica EU.
"Moja poruka je da će se ovi razgovori nastaviti u narednim danima. Primarna svrha je bila omogućiti bolje razumevanje zahteva za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i drugih presuda, u kojima bi se eliminisala diskriminacija. Razgovarali smo i o unapređenju izbornog sistema. Odrađen je znatan posao. Razgovaralo se i o modelima izbora članova Predsedništva", rekla je Ejorst.
"Pitanja o kojima smo razgovarali neće nestati"
Američki izaslanik Palmer je takođe pokušao još jedan debakl tzv. stranog faktora spinovati u optimističnom pravcu. "Okončali smo ovaj vikend i ovu rundu razgovora u Neumu, ali nismo došli do kraja. Pitanja o kojima smo razgovarali neće naprosto nestati sa scene. Osiguravanje demokratskih procesa u ovoj zemlji i izbornog procesa koji je pravičan i koji podrazumeva i odgovornost i integritet, je nešto čemu stremimo", poručio je.
"Ni jedno pitanje neće nestati sa scene i moraju se rešavati. A mi, SAD i EU ćemo biti kao partneri u tom procesu, ali je na političkim liderima ove zemlje da ova pitanja dovedu do konačnog sporazuma i provedbe. Drago mi je reći da su stranke napravile pomak po pitanju integriteta izbornog procesa. Paket mera koji će omogućiti veću transparentnost i integritet samog procesa i samog sprovođenja izbora je nešto što će garantovati uspeh", zaključio je Palmer.
Nastavak u Sarajevu?
Bosanskohercegovački političari koji su se okupili u Neumu, a među njima su najmoćniji i najpoznatiji predsednik SDA-a Bakir Izetbegović i predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović, su pak najavili kako će pregovore nastaviti uskoro u Sarajevu.
Izetbegović i Čović su nakon okončanja druženja u Neumu takođe javnosti ponudili svoje viđenje situacije.
"U vezi s domovima naroda mislim da je stvar rešena i po pitanju funkcionisanja izbora člana Predsedništva smo bili jako blizu. Svi smo uložili veliki napor. Prijatno sam iznenađen odnosom predsednika NiP-a, SBB-a i NES-a. Imali smo zajednički stav, bili smo spremni da iskočimo očekivanja s hrvatske strane, tako da smatram da pregovori nisu završeni", rekao je novinarima Izetbegović.
Čović više nije optimista
Čović je naglasio da je izgubio osećaj optimizma koji ga je prethodno vodio.
"Kako dalje, to je pitanje. Možda samo nastaviti razgovore narednih 7 do 10 dana i približiti ove stavove oko modela za izbor člana Predsedništva, odnosno Doma naroda. Ako to usuglasimo, ostale stvari će se mnogo lakše dogovoriti. O svom optimizmu neću govoriti, potrošen je u ovih godinu dana. S ovim ljudima s kojima smo vodili pregovore, nema više smisla to raditi. Nismo ništa uradili, ulazimo nepripremljeni u izborni proces. Može svako imati svoje stajalište", istaknuo je Čović.
No, došlo do promene izbornog zakona ili ne, sledeći će se izbori održati, kako je naglasio visoki predstavnik Kristijan Šmit.
"U slučaju da ne bude izmena Izbornog zakona, izbori će biti održani na jesen 2022. godine u skladu s odredbama postojećeg zakona. O tome nema pregovora. Demokratija funkcioniše po unapred određenim pravilima, a pogotovo izbori ne smeju da postanu predmet političkog manevrisanja. Slobodni, jednaki i pošteni izbori su srž demokracije", rekao je visoki predstavnik 28. januara.
Tokom dvodnevnog sastanka u Neumu Šmit je izražavao optimizam, a nakon okončanja sastanka se nije detaljnije oglašavao.
Dodik opet ukrao šou
Zapravo, jedino vredno spomena u vezi s ovim propalim neumskim samitom je bio momenat na konferenciji za medije u Republici Srpskoj, kada je Čović nazvao Milorada Dodika, člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, te mu referisao šta se događa.
Dodik je poziv primio pred okupljenim novinarima te na kraju oduševljeno poručio kako je čuo da su pregovori propali. Znakovito, oduševljenje izostankom dogovora u vezi izbornog zakona iskazao je i Željko Komšić, kontroverzni član Predsedništva BiH, koji odavno funkcioniše kao lutka na koncu SDA-a.
Od omiljenog regionalnog partnera predsednika RH Zorana Milanovića se svašta može očekivati, ali ovakva bahatost, pa i prema samom Čoviću, ipak donekle iznenađuje. Dodik toliko drži do Čovića da je privatni telefonski razgovor njih dvojice vodio pred kamerama brojnih medija. Šteta što Dodika nije nazvao Milanović, možda bi njegova taština zbog takvog poniženja dovela do zaključka za koje njegova pamet nije sposobna, piše Indeks.
Komšić takođe zadovoljan
Komšić takođe na pregovorima nije učestvovao uz obrazloženje kako je pre izborne reforme potrebno prekinuti blokadu rada tela vlasti BiH koju sprovode zvaničnici iz redova bosanskih Srba. U prvom reagovanju, nakon što je objavljen neuspeh pregovora, pohvalio je odbijanje predloga HDZ-a BiH.
Za Komšića je logično da se najprije postigne dogovor o redukovanju ovlašćenja entitetskog Doma naroda, a da se tek nakon toga dogovara novi model biranja članova Predsedništva BiH.
Rekao je kako je takvo stajalište ranije usuglašeno između Stranke demokratske akcije (SDA) i opozicije, čime je pokušao uveriti javnost da on nekako kontroliše procese.
U svakom slučaju, u Neumu se nije dogodilo ništa vredno spomena, jer su pregovori o izbornom zakonu ili bilo kakvim reformama u BiH propali i pre nego što su počeli.
Domaći akteri nemaju motiva da se oko bilo čega dogovore, jer im aktuelno rasulo odgovara, dok strani akteri nisu pokazali dovoljno interesa da dogovor isforsiraju, što su pre znali učiniti. Šizofreni Dejtonski sporazum je najbolji primer toga.
Kurir.rs/Index.hr