Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država u Evropu poslalo je specijalizovanu letelicu za otkrivanje radioaktivnih čestica u atmosferi WC-135W "Constant Phoenix" poznatiji i kao njuškalo.
Ovaj avion bi kako su naveli britanci trebao biti raspoređen u vazduhoplovnoj bazi RAF Mildenhol u Ujedinjenom Kraljevstvu
Raspoređivanje "Constant Phoenix" u Evropi je prilično retka pojava.
Prvi slučaj kada su ove letelice bile raspoređene u Evropi bio je kada je eksplodirao rekator u nuklearnoj elektrani u Černobilju 1986., kada je više ovih letelica bilo raspoređeno da nadgleda ovu nukelarnu katastrofu. Od tada letelica pod nazivom "njuškalo" u Evropi se pojavila dva puta 2019. i 2020. i u oba slučaja letela je blizu ruske granice.
To sep osebno odonosi na neuspešni eksperiment koji se odgodio avgusta 2019. na severu Rusije, kada je kako su saopštile ruske vlasti došlo do eksplozije na polignu, kada je eksplodirao motor na nukelarni pogon. Svi veruju da je zapravo Rusija tad testirala nuklearno oružje i da su manerno isključili merne stanice za merenje radijacije.
VC-135 -podaci o avionu
VC-135 je zasnovan na osnovu aviona C-135 Stratolifter u verzijama B i C. Od 10 napravljenih aviona VC-135 (plus jedan EC-135C konvertovan 1998. godine), ostala su samo dva, oba kojima upravlja 45. izviđačka eskadrila USAF-a koja se nalazi u bazi Ofut u Nebraski.
Letelica je namenjena za prikupljanje čestica iz vazduha i ostalih materija koje su vezane za nukelarna testiranja. Letelica je nastala kao kontrolor ugovora o ograničenoj zabrani nuklearnih testova iz 1963. godine.
Modifikacija "Constant Phoenix" se prvenstveno odnose na njegov paket za prikuplajnje uzoraka iz atmosfere, koji posadi omogućava da detektuje radioaktivne "oblake" u realnom vremenu. Letelica je opremljena spoljnim protočnim uređajima za sakupljanje čestica koje se lepe na poseban filter papir i onda se posebnim sistemom čivavi uzorci sakupljaju i analiziraju.
Razvoj programa "Constant Phoenix" naredio je 16. septembra 1947. godine general Dvajt D. Ajzenhauer, koji je zadužio Vojno vazduhoplovstvo da je odgovorno za otkrivanje atomskih eksplozija bilo gde u svetu. Septembra 1949, VB-29 koji je leteo između Aljaske i Japana otkrio je nuklearne ostatke prvog ruskog atomskog testa - događaj za koji se smatralo da nije moguć sve do sredine 1950. godine.
Počevši od avgusta 1950. godine, avioni VB-50 su konvertovani za misiju uzorkovanja vazduha tokom dvogodišnjeg perioda. Avion VC-135 počeo je da zamenjuje VB-50 u decembru 1965. i postao je "radni konj" programa atmosferskog sakupljanja nuklearnih čestica.
Misije uzorkovanja vazduha rutinski su sprovedene iznad Dalekog istoka, Indijskog okeana, Bengalskog zaliva, Sredozemnog mora, polarnih regiona i kod obala Južne Amerike i Afrike. WC-135W je igrao glavnu ulogu u praćenju radioaktivnih ostataka od katastrofe nuklearne elektrane u Černobilu u Sovjetskom Savezu.
Trenutno misija uzorkovanja vazduha podržava Ugovor o ograničenoj zabrani nuklearnih proba iz 1963. godine, koji zabranjuje bilo kojoj naciji da nadzemno testira nuklearno oružje. VC-135 su trenutno jedini avioni u inventaru koji obavljaju operacije uzorkovanja nuklearnih čestica iz vazduha.
Obe letelice prema dostupnim podacima lete radovno na trenažnim letovima na Pacifiku, pre svega držeći na oku i prateći sverenokorejski nuklearni program.
Koja će njihova funkcija biti na nebu Evrope, za sad nije poznata.
TT karakteristike
Primarna funkcija: Operacije uzorkovanja i sakupljanja čestica iz vazduha
Proizvođač: Boeing Aerospace Co.
Pogon: VC-135C, četiri turboventilatorska motora Pratt & Vhitnei TF33-P9 bez dodatnog potiska;
VC-135V, četiri turboventilatorska motora Pratt & Vhitnei TF33-P-5 sa dopunskim sagorevanjem
Potisak: 7.280 kilograma svaki motor
Raspon krila: 39,8 metara
Dužina: 42,5 metara)
Visina: 12,8 metara
Težina: 54.508 kilograma
Maksimalna težina pri poletanju: 136.304 kilograma
Kapacitet goriva: 58.967 kilograma
Brzina: 350 čvorova
Plafon: 12.192 stopa
Dolet : 4.000 nautičkih milja
Posada: Zavisi od misije
Aktivna 2; Rezerva, 0
Kurir.rs/A.Mlakar