DA LI BI TURSKA VOJNO INTERVENISALA U BIH? U slučaju eskalacije nasilja Ankara ima samo jedan problem
Da li će Turska intervenisati u slučaju eskalacije nasilja u Bosni i Hercegovini, tema je portala Middle East Monitor (MEMO).
Za razliku od 1990ih, Turska je sada geopolitički jača sila, koja interveniše u Siriji i Libiji bez ičije dozvole, tako da je njeno angažovanje u BiH moguće, piše MEMO a prenosi Al Džazira.
Autor teksta Mohamed Husein navodi da je Turska, za razliku od devedesetih godina prošlog veka, mnogo jača i sposobnija za akciju bez ičije dozvole i podrške, ali i da, ako do toga dođe, nije jasno da li bi isključivo podržala Bošnjaka, ili bi bila posrednička snaga između sukobljenih strana.
Razlog za ovakvo mišljenje Husein vidi u razvoju turske spoljne politike poslednjih godina i primerima sukoba u kojima je Ankara vojno intervenisala.
"Od vojne intervencije u Siriji i Libiji i podrške Azerbejdžanu u sukobu u Nagorno-Karabahu, Ankara radi na uspostavljanju sopstvene asertivne spoljne politike koristeći svoje nove vojne kapacitete. Turska je sada daleko od neutralnog igrača. Pitanje koje se nameće je da li će turska intervencionistička politika uskoro zakoračiti na evropsko tlo, takozvani zapadni front“, pita se Husein.
Dvojica turskih lidera podržala BiH
Prilika se ukazala poslednjih meseci na turbulentnom Balkanu, gde su porasle etničke i nacionalističke tenzije između Bošnjaka i Srba, dodao je on.
Podsećajući na aktivnosti Republike Srpske, koje su izazvale sadašnju krizu i blokadu države, Husein piše da tenzije daleko od kraja, te da ako eskaliraju, kao što je to bio slučaj 1992. godine, postavlja legitimno pitanje ulogu koju bi Turska odigrala u toj situaciji.
"Turska koju danas vidimo nije ista Turska iz 1990ih, kada je vlada bila sekularna, a zemlja geopolitički slabija nego što je sada", naveo je on. "Nametnuti sekularni stav u to vreme značio je da Turska, kao i veći deo njene političke klase, nije otvoreno delila versko srodstvo sa bosanskim muslimanima kao što je to činio veći deo turskog stanovništva", dodao je Husein.
Autor podseća na položaj Turske tokom rata u BiH 1990ih godina i navodi da se "ne može reći da nije bilo simpatija ili podrške Ankare prema BiH".
Oba turska lidera izrazila podršku BiH tokom rata - Turgut Ozal zatražio od Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice da intervenišu u BiH i lobirao u Ujedinjenim nacijama da zaustave srpske snage. Čak je zapretio da će sprečiti koaliciju koju predvode SAD, koja je učestvovala u Zalivskom ratu, da koristi vazdušnu bazu Indžirlik, ako se "ne preduzme ništa u BiH“, piše Husein.
Njegov naslednik, tadašnji premijer Sulejman Demirel, takođe je pozvao na međunarodnu intervenciju. "Ono što je učinjeno da se zaustavi okupacija u Kuvajtu sada treba da se uradi u BiH", rekao je Demirela, pominjući učešće turskih vojnika i aviona u takvoj akciji.
"Jedina prepreka Rusija"
Ipak, Ankari je u to vreme nedostajao taj verski element i afinitet koji bi imao veći uticaj, pa se BiH okrenula drugim zemljama u kojima je islamski identitet bio izraženiji, poput Irana i Pakistana, koji su joj slali oružje.
Turska je danas, piše autor, drastično drugačija i mnogo ponosnija na svoj islamski identitet i istoriju, dok akcije u Siriji i Libiji potvrđuju da joj za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva nije potrebna ni američka ni NATO podrška.
"Zato Turska, ukoliko dođe do eskalacije sukoba u BiH, ovog puta može da interveniše“, naveo je autor teksta.
"Ankara već ima vojne baze u BiH i u jačoj je situaciji nego što je bila u Siriji ili Libiji. Nije teško zamisliti da će njene snage u BiH biti ojačane", smatra Husein.
Nije, međutim, poznato da li bi ova eventualna intervencija bila usmerena direktno na podršku Bošnjacima, ili na posredničku ulogu između suprotstavljenih strana.
"Jedino što Turskoj može biti prepreka je Rusija, koja dugo stoji uz Srbe i za koje Milorad Dodik tvrdi da će zaštititi njihove interese“, tvrdi autor. "Dok bi se situacija u BiH mogla smiriti uz tursko posredništvo, stanje koje pogoduje novom konfliktu i dalje je prisutno. Ako se to desi, Turska ovaj put može vojno intervenirati da spriječi drugi bosanski genocid, a sada je za to i sposobna“.
Kurir.rs/Al Džazira