KADA ĆE NASA UGASITI MSS? 150 milijardi dolara nestaće u plavoj grobnici, a onda kreće privatizacija svemira
Međunarodna svemirska stanica (MSS) radiće do kraja 2030. godine a potom će je NASA poslati u "smrt" u udaljeni deo Tihog okeana, poznat kao Point Nemo.
Više od 30 godina posle lansiranja 1998. godine, posle 200 astronauta iz 19 zemalja i 150 milijardi uloženih dolara, MSS će biti "izbačena iz orbite" u januaru 2031. godine, saopštila je NASA i dodala da će komercijalno upravljane svemirske platforme zameniti MSS kao mesto za saradnju i naučna istraživanja.
Kada izađe iz orbite, svemirska stanica će dramatično se dramatično survati do Point Nema, tačke na Pacifiku udaljene oko 2700 kilometara od bilo kog kopna, koja je postala poznata kao svemirsko groblje, poslednje počivalište za povučene svemirske stanice, stare satelite i druge ljudski svemirski otpad.
Kraj svemirske stanice će verovatno biti "vatren". Kada se ruska svemirska stanica Mir strmoglavila u "penziju" u martu 2001. godine, solarni paneli i drugi periferni delovi svemirske stanice odlomili su se i sagoreli tokom njenog pada, ali je oko 20 do 25 tona ostataka palo je zajedno, što je rezultiralo zvučnim udarima.
Komercijalizacija svemira
NASA je saopštila da planira da nastavi buduća istraživanja svemira kupovinom prostora i vremena za naučnike astronauta na komercijalnim svemirskim letelicama.
"Privatni sektor je tehnički i finansijski sposoban da razvija i upravlja komercijalnim odredištima u niskoj orbiti, uz NASA-inu pomoć. Radujemo se što ćemo podeliti naše naučene lekcije i operativno iskustvo sa privatnim sektorom kako bismo im pomogli da razviju bezbedne, pouzdane i jeftine efektivne destinacije u svemiru“, rekao je Fil Mekalister, direktor komercijalnog prostora NASA.
"Izveštaj koji smo predali Kongresu detaljno opisuje naš sveobuhvatni plan za obezbeđivanje nesmetanog prelaska na komercijalne destinacije nakon penzionisanja Međunarodne svemirske stanice 2030. godine", dodao je on.
NASA je procenila da će tranzicija svemirskog istraživanja sa namenske svemirske stanice na iznajmljivanje prostora u komercijalnim svemirskim poduhvatima uštedeti 1,3 milijarde dolara samo 2031. godine, i da bi uštede mogle da se "primene na Nasine inicijative za istraživanje dubokog svemira, omogućavajući agenciji da istražuje dalje i brže u dubokom svemiru”.
Svemirsko groblje
U Izveštaju o tranziciji Međunarodne svemirske stanice, NASA je navela da je plan da MSS padne na Zemlju u nenaseljenom području južnog Pacifika, Point Nemo.
Nazvana po liku iz romana Žila Verna "Dvadeset hiljada milja pod morem“, Nemo je tačka u okeanu koja je najudaljenija od kopna i koja je vodeni grob za mnoge druge svemirske letelice. SAD, Rusija, Japan i EU su tamo, kako se procenjuje, od 1971. godine potopile više od 263 komada svemirskog otpada.
U izveštaju se navodi da će MSS izvoditi potisne manevre koji bi obezbedili "bezbedan ulazak u atmosferu“.
Treća decenija MSS
MSS neće "počivati na lovorikama" narednih osam godina. NASA je saopštila da ima ciljeve za narednu deceniju, uključujući korišćenje MSS za misiju na Mars, navodi se u izveštaju.
"Međunarodna svemirska stanica ulazi u svoju treću i najproduktivniju deceniju kao revolucionarna naučna platforma u mikrogravitaciji“, rekla je Robin Gejtens, direktorka Međunarodne svemirske stanice u sedištu NASA. Gejtens je rekla i da je trenutni cilj da se "postave osnove za komercijalnu budućnost Zemljine niže orbite".
Dom naučnih prvenaca
Svemirska stanica je bila dom mnogih naučnih prvaca. Na MSS je 2014. godinje odštampan prvi 3D predmet. Astronautkinja NASAe Kejt Rubins je sekvencionirala DNK u svemiru prvi put 2016. A peto stanje materije, nazvano Boze-Ajnštajnov kondenzat, Nasina laboratorija je 2018. proizvela u svemiru.
Astronauti su naučili kako da uzgajaju zelenu salatu i drugi zeleniš u svemiru. Prvu salatu uzgojenu u svemiru probali su astronauti 2015. Sada čak uzgajaju rotkvice i čili na stanici. Ovo bi se moglo iskoristiti da jednog dana pomogne astronautima da uzgajaju sopstvenu hranu u misijama dubokog svemira.
Vreme za penziju
MSS, koja je veličine terena za američki fudbal, kruži oko Zemlje otprilike svakih 90 minuta, a od novembra 2000. godine u njoj neprekidno ima astronauta.
U septembru je ruski zvaničnik upozorio da su na svemirskoj stanici otkrivene male pukotine koje bi se vremenom mogle pogoršati i izrazio zabrinutost zbog starenja opreme i rizika od "nepopravljivih kvarova“.
Svemirska stanica je prvobitno bila predviđena da radi samo 15 godina, ali je NASA u izveštaju rekla da "postoji veliko poverenje da se život MSS može dalje produžiti do 2030. godine“, iako se neke analize njene održivosti još uvek sprovode.
Kina, čiji su astronauti dugo bili isključeni sa MSS-a, lansirala je prvi modul svoje planirane svemirske stanice prošle godine. Iako nije tako velika kao MSS, očekuje se da će kineska svemirska stanica biti u potpunosti operativna do kraja ove godine.
Rusija je saopštila da će napustiti projekat MSS 2025. i da planira da izgradi sopstvenu svemirsku stanicu koja bi mogla da se lansira 2030. godine.
Kurir.rs