Situacija sa korona virusom u školama je eskalirala, bar ako je suditi po rečima prosvetnih radnika. Nastava se sve teže organizuje, jer broj zaraženih nastavnika i učenika raste iz dana u dan.
Zato se sve ćešće kao opcija pominje uvođenje "Sretenjskog raspusta". Naime, zbog Dana državnosti, koji se praznuje na Sretenje, đaci već imaju dva neradna dana 15. i 16. februar. "Sretenjski raspust" značio bi da se s ovim danima spoje i preostali radni dani u toj nedelji, pa bi učenici bili slobodni od subote 12. februara do ponedeljka 21. februara, kada bi se vratili u klupe.
Međutim, medicinski deo Kriznog štaba je protiv ovakve ideje. Kako kažu za Telegraf, duži raspust bio bi mač sa dve oštrice, jer se pretpostavlja da bi zbog zimovanja, skijanja i generalno okupljanja tokom raspusta, broj zaraženih samo nastavio da raste.
- Onda je bolje da nastava bude onlajn - poručuju u Medicinskom delu Kriznog štaba.
Čini se da je i Ministarstvo prosvete bliže odluci da se školski kalendar u tom pogledu ne menja. Ali, kako poručuju razmotriće ipak i opciju "Sretenjskog raspusta", i uzeti u obzir situaciju u školama.
- Tim za škole doneće odluku u vezi sa pohađanjem nastave za sledeću nedelju, ali i razmotriti situaciju u vezi sa eventualnim produženjem raspusta. Odluka će, svakako biti doneta u najboljem interesu učenika i zaposlenih u školama, vodeći računa o zdravlju i bezbednosti - navode u Ministarstvu prosvete.
Brojna odeljenja uveliko prelaze na onlajn, čim troje ili više đaka bude zaraženo koronom.
Prosvetari su s druge strane veoma zabrinuti. Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pita se, ako ne bude ovog raspusta, da li je cilj onda opšte zaražavanje.
Ona je u ime Unije, Ministarstvu prosvete poslala čitav spisak zahteva, a mnogi se ne tiču samo korone.
- Gorući problemi su: sve teža epidemiološka situacija i moguć raspad obrazovnog sistema zbog razboljevanja nastavnika. Zatim potraživanja zaposlenih u prosveti za koje imamo i predloge. Pa izmene i dopune ZOSOV-a koje su predvidele kombinaciju odeljenja od 5. do 8. razreda, što bi definitivno pogasilo sve manje škole u Srbiji. Zatim pritiska na sve škole i zaposlene koji ne žele da prihvate partijske direktore, za šta je ilustracija Gimnazija u Smederevskoj Palanci. I na kraju, sudskih procesa koji će višestruko poskupeti isplate po IOP-u, toplom obroku i regresu - navodi spisak zahteva.
(Kurir.rs/Telegraf)