Asteroid otkriven u Zemljinoj orbiti, širok oko 1,2 kilometara, mogao bi da ostane u orbiti oko naše planete još najmanje 4000 godina, a da ne predstavlja nikakvu opasnost, objavili su španski naučnici.
Koristeći podatke teleskopa u Čileu, Arizoni i Kanarskim ostrvima, naučnici su dali do sada najopsežniji opis asteroida, nazvanog 2020 XL5 i prvi put otkrivenog pre dve godine.
Potvrdili su da je to jedan od samo dva takozvana trojanska asteroida koji putuju kao saputnici Zemlje.
Trojanski asteroidi mogu biti lutalice u Sunčevom sistemu, kao što se čini da je slučaj sa ovim, ili predstavljaju materijal koji je ostao od formiranja njihove matične planete. Oni ostaju zarobljeni planetarnim gravitacionim silama i nakon toga kruže oko Sunca istom putanjom kao i ta planeta.
Čini se da je ovo asteroid C-tipa, što je jedna od najčešćih vrsta u Sunčevom sistemu, prema naučniku Toniju Santana-Rosu sa Univerziteta Alikante i Institutu svemirskih nauka Univerziteta u Barseloni, glavnom autoru studije objavljene u časopisu Nature Communications.
Ti asteroidi su tamne boje i sadrže mnogo ugljenika uz stene i minerale.
"2020 XL5 ne predstavlja pretnju Zemlji. Očekujemo da će ostati u svojoj trenutnoj stabilnoj orbiti najmanje sledećih 4000 godina", rekao je naučnik i koautor studije Cezar Briseno iz američke Nacionalne fondacije za nauku NOIRLab.
On je na udaljenosti od Zemlje koja varira od 90 miliona km do 270 miliona km.
Asteroid zauzima jednu od pet takozvanih Lagranžovih tačaka - položaja u svemiru gde objekti teže da ostanu na mestu. Tih pet mesta omogućuju stabilne orbite zbog konkurentskih gravitacionih sila Zemlje i Sunca. Ovaj se nalazi na onome što se zove L4 tačka.
Jedini drugi trojanski asteroid viđen oko Zemlje, otkriven pre 12 godina, takođe u tački L4, nazvan je 2010 TK7. Manji je prečnika od oko 400 metara. Takođe se smatra da je zarobljen Zemljinom gravitacijom dok je 'tumarao' Sunčevim sistemom.
Asteroid 2020 XL5, prvi put otkriven u decembru 2020. pomoću teleskopa na Havajima, možda je bio zarobljen Zemljinom gravitacionom silom pre nekih 500 i 1000 godina, rekao je Santana-Ros.
Brojni trojanski asteroidi naseljavaju naš Sunčev sistem, a najveća planeta Jupiter ima ih gotovo 10.000, rekao je Santana-Ros.
NASA je prošlog oktobra lansirala svemirsku letelicu nazvanu Lusi kako bi ih istražila.
Trojanski asteroidi su takođe pronađeni oko Neptuna (njih 28), Marsa (četiri), Urana (dva) i Venere (jedan).
"Jupiter je div u svakom smislu, pa i u smislu mase. Očistio je svoju okolinu od drugih objekata i prikupio hiljade objekata na svojim tačkama L4 i L5", rekao je Santana-Ros.
"Zemlja ima delikatnije okruženje, sa bliskim gravitacionim konkurentima poput Venere, Marsa ili čak Meseca. Stoga će gravitacione nestabilnosti na 2020 XL5 na kraju omogućiti tom asteroidu da pobegne iz tačke stabilnosti L4."
Santana-Ros je rekao da bi moglo biti još trojanskih asteroida oko Zemlje koje tek treba otkriti. Dve Lagranžeove tačke u kojima bi mogli da postoje, L4 i L5, teško je posmatrati sa Zemlje.
"Svaki asteroid koji kruži oko ovih tačaka biće vidljiv samo tokom kratkog vremenskog perioda blizu sumraka, na vrlo niskim visinama iznad horizonta", dodao je Santana-Ros.
"Ako svoje najveće teleskope usmerimo nisko iznad horizonta i blizu sumraka, siguran sam da ćemo naći još iznenađenja".
Kurir.rs/Jutarnji list