Svi koji su znali Mihajla Divca, rođenog 1967. godine, kao jednu od njegovih glavnih osobina isticali su srčanost. Trenirao je boks i pripadao "ekipi sa Zvezdare" iako je živeo na Novom Beogradu.
Bio je jedan od nezaustavljivih likova, koji je napadao i kad je u njega bio uperen pištolj, a pamti se događaj kada je na njega bačena i bomba.
- Bio sam u svom stanu, kad se iznenada čula jaka buka, eksplozija, lomljava i pucnji. Nepoznati napadači bacili su bombu u Divčev stan. Napadači su najnormalnije zazvonili na njegova vrata, a kada je im je otvorio bacili su mu bombu u stan. Divac je istog trenutka šutnuo bombu i ona je izletela u hodnik i eksplodirala. Ceo hodnik je bio uništen. Izašao sam iz stana posle buke i video sam Divca golog do pojasa i krvavog ramena. Prstima je čupao geler iz ramena, bez problema, kao da se ništa nije dogodilo. Pitao sam ga: "Šta se to dogodilo?", a on mi je hladnokrvno uzvratio: " Ne brinite komšija, slobodno se vratite u stan, nije to ništa, deca su se malo igrala". Posle toga je o svom trošku renovirao ceo sprat - kaže sagovornik za Alo.
On prepričava kako je Interventna policija tada bukvalno molila Divca da izađe iz stana.
- Zvonili su i kucali mu na vrata. Pošto im nije otvarao ljubazno su ga dozivali: "Mihajlo, otvori vrata, nemoj da pravimo probleme! Mihajlo! Ajde, otvori". To je bio prvi napada na njega. Posle toga nije prošla nedelja da neko nije pucao na njega ispred zgrade. Iako je bio u kriminalnim krugovima, prema komšijama je uvek bio jako ljubazan - kaže jedan od Divčevih poznanika koji je želeo da ostane anoniman.
Čuvena je i priča o njegovom ranjavanju tokom kog je pogođen u stomak, ali je natavio da hoda ka napadaču.
- Reagovao sam kad je on mene pogledao - jebiga - onako provokativno - opisao je taj trenutak Mihajlo Divac u filmu "Vidimo se u čitulji". Onda sam ustao i krenuo prema njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak - ja sam i dalje išao; drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak - i dalje sam išao prema njemu. Tada sam mu rekao: "Mali, nabiću ti tu utoku u dupe - razumeš.' Šta sam trebao? Ovaj me upucao, ova p..ketina, i šta sam ja trebao?"
Divac se i kasnije osvrtao na taj događaj koji je na neki način obeležio njegovu "karijeru".
- To je njegov poraz, ne moj. Nikad ne bih pucao u nenaoružanog čoveka. Ja veoma držim do kodeksa. Sramota je to što je uradio, ali ga razumem, mnogo se uplašio - pričao je Divac.
Momak koji je tada pucao u Divca, tada klinac i kriminalac početnik, bio je Luka Bojović. Obračun se dogodio u bašti kafića "Trozubac" u Nušićevoj ulici. Do sukoba je došlo zbog toga što su se mrko pogledali. Bojović se kasnije priključio Arkanovim "tigrovima", a sve ostalo se već zna.
Mihajlo Divac je ubijen u obračunu u novobeogradskom hotelu "Putnik" 12. februara 1995. godine. ponoo
(Kurir.rs/ Alo)