Džuli Gaeta je veliki deo života provela kao domaćica, gajila je devetoro dece i vodila računa da njenom suprugu ništa ne zafali, sve dok on nije pronašao ljubavnicu i jednog dana zatražio razvod.
Njegove reči slomile su Džuli u trenutku, trebalo je sabrati se i nastaviti dalje posle 22 godine zajedničkog života. Srećom, danas je za Džuli to samo jedno od iskustava koje ju je ojačalo i učvrstilo želju da ceo svet čuje njenu priču.
"Kada mi je suprug prvi put rekao da želi razvod, nisam mogla da verujem. Bila sam uverena da je naš brak siguran. Zapitala sam se: "Kako sam mogla da dopustim da se to dogodi?". Umotana u sramotu, borila sam se u tišini protiv poniženja. Krila sam to i pravila se da je sve u redu. Nisam bila spremna da nas pustim niz vodu.
Nikad ne bih pomislila da će otići. Uostalom, 22 godine i devetoro dece sigurno su nešto značile. Nekako sam se osećala zaštićeno - kao da smo imali previše razloga da to funkcioniše. Ko odustaje od svega s takvom pozadinom?", pita se Džuli u svojoj ispovesti.
Nešto manje od šest meseci pre toga, odlučila je da sebi i suprugu obezbedi grobna mesta u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su i živeli, tako da jednog dana budu sahranjeni jedno pored drugog. Bila je to velika odluka, a kako je suprug želeo da se njegovo telo nakon smrti vrati u rodni Meksiko i počiva pored ostatka porodice, Džuli je bila u nedoumici.
"Više generacija njegove porodice je sahranjeno tamo na jednom malom gradskom groblju. Ali, mi smo izgradili svoj život, zar nismo njegova porodica? A onda je "bacio bombu" dva dana pre Dana zahvalnosti. Napetost među nama je bila velika jer je nedeljama bio nekako udaljen i kasno se vraćao kući. Kako vodi posao, to nije bilo čudno, ali nikad ovako ekstremno. Bila sam više nego frustrirana njegovim nedostatkom truda. Umotana od glave do pete u zimsku odeću, povela sam našeg nemačkog ovčara Čača u šetnju oko jezera. Bilo je 20 i 30, a moj muž još uvek nije bio kod kuće. Dolazili su nam gosti za dva dana i trebao mi je. Volim da priređujem večere, ali to nije lako kad je puno ljudi u kući", priseća se Džuli.
Skinula je rukavice, izvukla mobilni telefon iz džepa i nazvala ga.
"Šta ima?", pitao me je.
"Gde si? Zašto toliko kasniš? Treba mi pomoć. Ostalo je još toliko stvari da se uradi".
"Evo nas opet. Utopila bi se u kanti vode. Čak mi ni moja rođena majka ne postavlja toliko pitanja. Znaš šta?"
Čekala sam, ali nije rekao ništa. Čula sam muziku u pozadini. Nije spustio slušalicu.
"Halo"
"Da, znaš šta, odlučio sam da više nećemo biti zajedno. Želim razvod!"
Stala sam. Oči su mi bile širom otvorene kao i usta. Nikad ranije mi nije rekao ništa slično. Dah mi je postao plitak. Mučnina je stizala u talasima, želudac mi se grčio. Čačo je stavio šapu na moje stopalo, privio se uz moje telo. Preklopila sam ruke na stomaku pokušavajući da shvatim situaciju.
Pokušala sam da umirim glas: "Kako to misliš?"
"Razgovaraćemo kasnije, sad nije vreme".
Prekinuo je poziv. Nisam imala gde da sednem osim na zemlju prekrivenu snegom. Naslonila sam se na veliki hrast i duboko udahnula da se smirim. Kleknula sam i pomilovala psa", piše Gaeta za "Medijum".
"Kuća je bila puna dečjeg smeha. Moj muž je sedeo na sofi, raširenih ruku, zadubljen u meksičku telenovelu. Zurio je u ekran i izbegavao moj pogled. Otišla sam do kuhinje, ne znajući šta bih sa sobom. Pokušala sam da operem suđe, ali nisam mogla da se fokusiram. Nasmešila sam se deci i poželela im laku noć. Brada mi je zadrhtala kad sam stigla do stepenica koje vode u našu spavaću sobu. Moj muž je stajao na vratima, spuštenih ramena.
"Stvarno više ne želiš da budeš sa mnom?"
"Nemoj sad od ovoga da praviš dramu. Ljudi se razvode sve vreme. Nema razloga za tugu. I da budem iskren, mislim da te nikad nisam voleo. Trebalo je da te ostavim odmah na početku", rekao mi je.
Okrenula sam glavu od njega i zatvorila oči. Osetila sam ogroman teret na grudima, grlo me je peklo. Nisam mogla da shvatim šta se događa. Reči nisu dolazile, telo mi je bilo mlitavo. Spustila sam glavu. On je počeo da se smeje.
"Nije kraj sveta. Samo pogledaj napolje prema Mesecu. Lepa je noć. Ima toliko razloga za osmeh".
Otvorila sam usta da nešto kažem, ali umesto toga ugrizla sam se za usnu. Čačo je podigao šapu na krevet i gurnuo moju ruku. Moj muž je legao na drugu stranu našeg kreveta i uključio telefon.
"Dosta sa emocijama, nemoj biti tako slaba. Ovo je tvoja greška. Trebala si da učiniš više da me zadržiš" rekao je.
Stavio je slušalice i otvorio aplikaciju sa lekcijom portugalskog. Bila je to njegova poslednja opsesija. Legla sam i sklupčala se u fetalnom položaju. Nisam shvatila da plačem sve dok mi jastuk nije postao mokar", kaže Džuli.
Za Džuli stvari su sada postale jasnije. Emocionalna distanca je počela da dobija smisao, njen suprug je tvrdio da nema drugu ženu, već da je jednostavno ne voli.
"Nije ga zanimalo da to nekako rešimo. Sve što je želeo bilo je da odštampa papire za razvod sa neke pravne internet stranice i da me natera da se potpišem na isprekidanoj liniji. Njegovo mišljenje je bilo da mi ne treba alimentacija ili bilo kakva naknada za posao koji smo zajedno izgradili jer je to bio njegov posao. Prošlo je nekoliko meseci, a ja još uvek nisam bila spremna da potpišem papire. Htela sam da uzmem advokata kako bi zaštitila sebe i decu. Rekao je da će se on pobrinuti za svoju decu, ali da ja sam bila savršeno sposobna za rad i da nije dužan ništa da mi da", priseća se Gaeta.
Nepoštovanje, bes i ravnodušnost njenog supruga naterali su je da se preispita. Da li su ikada imali stabilan brak ili je to bila samo njena mašta?
"Njegov novi izgled bio je upečatljiv - dizajnerske farmerice, zalizana kosa, dugmići na košulji ostavljeni namerno otkopčani - naglašavajući sede dlačice na prsima. Moj odani suprug i porodični čovek nikada ranije nije mario za izgled. Usledila je teretana, mršavljenje, preterano trošenje novca - i naravno, mali crveni sportski automobil. Njegovi nekad cenjeni stari meksički pevači bili su pretvoreni u klupsku muziku zajedno sa novootkrivenom ljubavlju prema plesu. Latino hip-hop muzika se čula od trena kad se probudio", opisuje Džuli.
Sumnja da ima drugu ženu polako se budila, a Džuli, uporna da nađe dokaz, počela je da pretražuje stvari svog muža.
"Osećala sam njegovu izdaju duboko u sebi, iako je neznanje ostavljalo delić nade za koji bi noću mogla da se uhvatim. Zakleo se u moj život da nema nikog drugog. Htela sam da mu verujem. Njegova reč je ranije nešto značila, ali sada je zvučala šuplje. Nije prošlo dugo pre nego što su se moje sumnje potvrdile. Jedan je trag vodio do sledećeg. Pronašao je mlađu ženu koja nudi sve - barem ovde i sada. Svetlucava poput pozlaćene bižuterije, bila mu je druga prilika u životu. Barem je tako rekao. Ona je iz Brazila. Upoznali su se dok je ona bila ovde u SAD sa vizom. Sve je počelo neposredno pre njegove izjave da želi razvod", kaže Džuli.
Ubrzo su stugli i dokazi u vidu raskošnih međunarodnih putovanja, naravno, na Džulin račun.
"Njegova prevara me je, naravno, šokirala jer to od njega niko ne bi očekivao. Nakon dvadeset i dve godine braka suočila sam se sa razdvajanjem. Zapitala sam sama sebe - hoće li me sve ovo slomiti ili ću se uzdići i, usuđujem se da kažem, napredovati u životu? Negdje između supruge i majke, moj identitet je nestao. Ostavila sam po strani svoje težnje, proživela život kroz pobede i poraze svog muža. Ostala sam kod kuće i odgajala naše bebe više od šesnaest godina. Napustila sam svoju karijeru kako bih podizala našu decu i pomogla njemu da izgradi posao", priznaje ona.
Životni smisao odjednom je postao nepoznanica, a Džuli je ponovo počela da se povezuje sa stvarima koje je napustila tokom života. Svaki novi korak, iako naizgled mali, vodio je u budućnost kakvu je zamišljala.
"Počela sam da shvatam da sam itekako sposobna. Zapravo, oduvek sam bila. Naš razvod još uvek nije bio okonačan, ali on više nije živeo u našem domu. Jednog dana sam došla kući i u sandučetu pronašla izvod od kreditne kartice. Pogledala sam i videla transakcije iz Brazila. Sela sam i duboko udahnula. Ponovo sam uzela izvod i čitala, ovaj put sporije. Njegova kreditna kartica bila je u rukama druge žene, koja se vratila u Brazil. Ovo je bilo zapanjujuće otkriće, jer je on uvek pazio na novac. To mi je otvorilo stare rane. Pokušala sam da se opustim ponavljajući sama sebi da mu opraštam i otpuštam sve to, ali bilo je prerano", piše Gaeta.
Ipak, brzo je shvatila da ne može da ima kontrolu nad muževljevim izborima, već isključivo svojim, a saznanje da je dovoljna sama sebi daleko je popravilo situaciju.
"Kako sam mogla da dozvolim da se ovo dogodi?" Ne! Nakon 22 godine i devetero dece, nisam ja ta koja je napustila brak. Nisam više želela da nosim krivicu. Ja sam jako uporna. Kad odlučim nešto tako i bude. Ako je ikada postojalo vreme za hrabrost, to je sada. Trebala sam deci, ja i moja snaga. Prisetila sam se kako je većina poraza zapravo blagoslov. Zapitala sam se: "Šta ako ovaj razvod nije bio odraz neuspeha, već nešto što se moralo dogoditi?", zaključuje Džuli, koja je danas instruktorka joge i autorka koja piše o zdravoj ishrani, odnosima i emocionalnom razvoju.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: