NIJE NI KUBA NI VENECUELA, SAD JE NIKARAGVA U OPTICAJU Rusija razmišlja o slanju vojske u zemlju?! Provokacija ili namera?

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV, EPA-EFE/YEVGENY BIYATOV/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT POOL

Posle priče o ruskoj vojsci i raketama koje bi mogle biti stacionirane na Kubi i u Venecueli, posle kraćeg zatišija ponovo je ustalasala američku javnost. Naime, državna televizija Raša Tudej koje se emituje na engleskom objavila je informaciju da bi ruski vojnici mogli biti poslati u Nikaragvu.

To bi moglo da se desi orema zakonima, koji su već na snazi u toj centralnoameričkoj zemlji, izjavio je ruski ambasador u Managvi u jeku novog sukoba sa Vašingtonom oko mogućnosti da Kremlj pojača vojno prisustvo na tlu Južne i Srednje Amerike, kao što su SAD stvorile vojno prisustvo u istočnoj Evropi na samim granicama Rusije.

U razgovoru za RIA Novosti u petak, Aleksandar Hoholikov, koji je i izaslanik u Hondurasu i Salvadoru, prokomentarisao je mogućnost smeštaja prekomorskih snaga unutar granica Nikaragve.

„Vlada svake godine donosi zakon o stranom vojnom prisustvu na teritoriji Nikaragve“, objasnio je on.

„Pruža mogućnost tranzita i prisustva službi, kao i vojne opreme iz niza zemalja, uključujući Rusiju i, uzgred rečeno, SAD, za razmenu iskustava u oblasti vojne saradnje, zajedničkih vežbi i aktivnosti u borbi protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala.”

Prema rečima ruskog diplomate, vojna saradnja Moskve i Managve „nije usmerena protiv trećih zemalja“, uprkos pogoršanju spora sa SAD oko potencijalnog raspoređivanja.


Hoholikov je dodao da „bez obzira na trenutnu političku situaciju u svetu i oportunističke izlive napetosti Zapada u odnosima sa Moskvom, povećanje rusko-nikaragvanske saradnje u trgovinskoj, ekonomskoj, kulturnoj i humanitarnoj sferi, kao i u predviđena je vojna oblast.”

Njegove izjave dolaze nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog meseca pristao da ojača partnerstvo sa liderima Kube, Venecuele i Nikaragve u nizu sfera, uključujući jačanje vojne saradnje.

Ranije tog meseca, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov odbio je da isključi mogućnost slanja trupa u Latinsku Ameriku.

„Predsednik Rusije je više puta govorio o tome kakve bi mere mogle da budu, na primer u vezi sa ruskom mornaricom, ako se stvari postave u pravcu provociranja Rusije i daljeg povećanja vojnog pritiska na nas od strane SAD“, dodao je.

Vašington je, međutim, udario na sugestiju da bi moskovske trupe mogle da budu stacionirane u Venecueli i na Kubi, koja je jedva 100 milja od američke obale. Sredinom januara, savetnik Sjedinjenih Država za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan upozorio je da „ako Rusija krene u tom pravcu, mi bismo se time odlučno pozabavili“.

Tenzije između SAD i Rusije su zategnute poslednjih meseci, a zapadni lideri su alarmirali da se moskovske oružane snage spremaju da napadnu Ukrajinu. Kremlj je, međutim, više puta izjavljivao da nema nameru da napadne svog suseda, već je umesto toga tražio da dobije pismene garancije koje će isključiti širenje NATO-a bliže granicama zemlje – zahtev koji je od tada odbijen.

Kurir.rs/RT