UBILI SU MUŠKARCA, IZVADILI MU CREVA I POJELI Izgladneli zavisnici od droge okreću se kanibalizmu u Avganistanu? FOTO
Kada su talibani prošle godine ponovo zauzeli Avganistan, jedno od njihovih prvih obećanja bilo je da se rešiti problem sa drogom u zemlji – nema veze što su proveli godine profitirajući od istog onog od čega su ljudi sada zavisni.
Šest meseci od preuzimanja vlasti, talibani na neki način ispunjavaju svoje obećanje: okupljajući hiljade narkomana beskućnika i zatvarajući ih u bolnice koje podsećaju na koncentracione logore na tri meseca dok se detoksikuju.
Pogled u jednu takvu ''bolnicu'' u Kabulu otkriva da se ''zatvorenici'' gube u užasnim uslovima: nagurani po troje u jednom krevetu sa malo hrane ili bez nje, primorani da jedu travu da bi ugasili želju za hranom, a kruže glasine da jedu mačke, pa čak su prinuđeni na kanibalizam da bi preživeli, prenosi Dejli mejl.
Ubili su čoveka i zapalili ga. Uzeli su mu creva i pojeli ih, rekao je u razgovoru sa danskim novinarima jedan od zavisnika.
Drugi zatvorenik, koji je rekao da se zove Abdul, rekao je da je uobičajeno da su 'pacijenti' danima bez hrane i da ljudi umiru od gladi.
-Ljudi su juče jeli mačke u parku. Jedan je mački odsekao glavu i pojeo je, rekao je on za Danmarks radio, državni javni servis, 16. januara.
Avganistan je dugo bio najveći svetski snabdevač ilegalnim opijumom i heroinom, proizvodeći više od 80 odsto zaliha, a vrhunac je bio 2017. godine kada je zemlja proizvela 1,4 milijarde dolara, izveštavaju UN.
Porezi od profita od opijuma i direktnog izvoza bili su glavni oslonac načina na koji se Talibani finansiraju. Osim kratkog obračuna 2001. godine kada je grupa prvi put preuzela vlast, trgovina je stalno rasla od 1999. godine.
Zvaničnici UN kažu da su talibani verovatno zaradili više od 400 miliona dolara između 2018. i 2019. godine od trgovine drogom. U izveštaju specijalnog generalnog inspektora za Avganistan iz maja 2021. godine citira se američki zvaničnik koji procenjuje da do 60 odsto svog godišnjeg prihoda ostvaruju od ilegalnih narkotika.
S obzirom da je skoro sva međunarodna pomoć sada povučena i ekonomija zemlje u slobodnom padu, analitičari kažu da se ne očekuje da se to promeni.
-Talibani su računali na avganistansku trgovinu opijumom kao na jedan od svojih glavnih izvora prihoda, rekao je za Rojters Cesar Gudes, šef kancelarije UN-a za drogu i kriminal (UNODC) u Kabulu.
-Veća proizvodnja donosi lekove sa jeftinijom i atraktivnijom cenom, a samim tim i širom dostupnošću, rekao je. Ta pristupačnost je značila da su milioni Avganistanaca postali zavisnici.
Istraživanje iz 2015. koje je delimično sprovela avganistanska vlada pokazalo je da je između 2,5 miliona i 3,5 miliona patilo direktno ili indirektno od zavisnosti. U želji da udovolje novoj globalnoj publici nakon preuzimanja vlasti u avgustu prošle godine, talibani su obećali da će okončati pošast zavisnosti koja muči zemlju.
Ali, sa gotovo nikakvim ekonomskim sredstvima na raspolaganju da postigne taj cilj, pribegla je zatvaranju zavisnika u bolnice nalik zatvoru radi detoksikacije.
Bolnicu u Kabulu koji je posetio DR imao je krevete za 1.000 ljudi, ali je u njemu boravilo 3.000 - s tim da talibanski stražari stalno dovode još ljudi koji su prisiljeni da spavaju zbijeni na uskim krevetima (po troje na jednom ležaju).
Zatvorenici su rekli da su neki zavisnici pogubljeni i pre nego što su stigli u bolnicu, a jedan tvrdi da je devet njegovih prijatelja ubijeno u zatvoru pre nego što su ostali zaključani na klinici.
Hrana je oskudna mesecima i sve je manje i manje. Abdul je rekao da su lekari zatvorenicima davali pola vekne hleba svakog dana, ali sada ni to ne dobijaju.
Obroci su sada tako oskudni, samo nekim zatvorenicima je dozvoljeno da jedu svaki dan - poređani su u sobi pre nego što im se uruči mala činija pirinča.
Oni koji ne mogu da jedu izlaze napolje da žvaću travu. To malo čini da se održe u životu, ali barem otklanja bolove gladi koji su ponekad toliko jaki da ne mogu da spavaju.
Lekari koji vode ustanovu se saosećaju sa njima, ali mogu malo da učine. Oni nisu plaćeni nekoliko meseci i nemaju pojma kada će im biti sledeća plata, što znači da bi se pomoć pacijentima iz sopstvene ušteđevine mogla ispostaviti kao spora smrtna kazna za njihove porodice.
Suočen sa dokazima o užasima, portparol talibana je negirao da bilo šta nije u redu.
-Ovi ljudi su bolesni i ne znaju šta govore, kaže Hasibulah Ahmadi, šef talibanske kancelarije za borbu protiv droge.
Avganistan je usred ekonomskog kolapsa do kojeg je došlo zbog iznenadnog odlaska američkih trupa prošle godine i totalnog kolapsa vlade u roku od nekoliko dana.
Iako su talibani godinama sanjali da ponovo preuzmu kontrolu nad zemljom, iznenadno preuzimanje ih je iznenadilo - što je dovelo do haosa koji, mesecima kasnije, ne pokazuje nikakve znake poboljšanja.
Smatra se da oko polovine stanovništva zemlje sada treba neku vrstu pomoći. Zapadne zemlje pokušavaju da dogovore pakete podrške vredne više milijardi dolara - ali se suočavaju sa poteškoćama da unesu novac u zemlju, a da ga novi islamistički vladari ne ukradu.
U međuvremenu, oni na terenu prijavljuju ogroman porast pothranjenosti i povezanih bolesti, kao što je upala pluća - posebno kod dece.
Jedan lekar koji radi sa Save the Children rekao je: „Broj pacijenata koji dolaze u naše klinike porastao je za dva ili tri puta poslednjih meseci. Nemaju gde drugo da odu. Ponekad nas stotine majki i dece čekaju kada stignemo. Oni jednostavno ne mogu da priušte hranu i grejanje koje im je potrebno da ostanu zdravi. Neuhranjenost i upala pluća su smrtonosna kombinacija''.
Kurir.rs