Ratna 1999: američke bombe i rakete uveliko padaju po Beogradu. Stanovništvo po skloništima, a zgrada u Kneza Miloša 50 u kojoj se nekada nalazila Ambasada SAD pusta i bez obezbeđenja.
Osoblje se iz te zgrade povuklo dva dana pre početka akcije "Združena snaga" sa kojom je počela agresija NATO pakta, pa je bila idealni mamac za početak tajne akcije "Alamo".
Tadašnja zgrada američke ambasade izlazila je na tri ulice - Kneza Miloša, Vojvode Milenka i Sarajevsku u strogom centru grada. Bio je to kompleks površine nekoliko hiljada kvadrata, koji je američko osoblje u žurbi napustilo i povuklo se u Budimpeštu.
Pretpostavljalo se da su Amerikanci za sobom ostavili veliki broj interesantnih i zanimljivih dokumenta, što je bio povod da tadašnji vrh DB pokrene tajnu akciju za koju se saznalo dve godine kasnije i koja je sprovedena pod kodnim imenom „Alamo“.
Stanari su prema nekim svedočenjima, o čemu je pisao i bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Zoran Mijatović u svojoj knjizi „Sačekuša za Srbiju“, primetili tih ratnih godina u noćnim satima nepoznate ljude na glavnom ulazu iz Kneza Miloša i bočnom iz Vojvode Milenka, kako ulaze u zgradu. Tvrdi se da su se tih prvih ratnih dana videli odsjaji baterijskih lampi, putnička vozila, ali i teretna kako prilaze zgradi.
Operacija je navodno trajala svega par dana, a onda je sve utihnulo,kao da se ništa nije desilo.
Zoran Mijatović svedoči u svojoj knjizi da je za nepoznate ljude koji se motaju oko američke ambasade saznao od svog šuraka, koji živi u Sarajevskoj ulici, ali prema svom svedočenju i nije mu baš poverovao.
Međutim, kako on kaže pravu istinu saznao je 2001. godine kad je postao zamenik načelnika Državne bezbednosti.
Mijatović u svojoj knjizi svedoči, da je kod njega došao bivši rukovodilac DB iz vremena Radeta Markovića koji je, kako je opisao, počeo sa pravdanjem: “ Prinuđen da što šta radi, ali tvrdi da nije učestvovao u ubistvima, koje upravo istražujemo:
„Čist sam gospodine zameniče, što se tiče zločina, ali sam učestvovao u akciji „Alamo“. Morao sam, obaveza je proistekla po formacijskoj dužnosti“, napisao je Mijatović.
Bivši zamenik načelnika DB posle 5. oktobra opisao je suštinu akcije kojoj je dat operativni značaj, da se uđe u Ambasadu SAD, da se vidi čega ima i da se profesionalno profitira. Pošto je zgrada imala nekoliko hiljada kvadrata, akcija je potrajala, pa se kako Mijatović piše:
“ Rodila se ideja da Amerikance treba opljačkati. Čitavo bogatstvo bilo je na dohvat ruke. Amerikanci su se povlačeći se prema Budimpešti ostavili sve, jer su smatrali da će se Milošević predati posle prvih bombi. A kakva bi to pljačka bila da u njoj nema nezaobilazne JSO? Oni su odvezli dva kamiona robe u Kulu. Nosili su sve od tepiha, stonih lampi, nameštaja do automobila. Dvadesetak automobila se, gospodine zameniče nalazi na placu Instituta za bezbednost. Svi su osim jednog u voznom stanju. Hoćete li da ih vidite, pitao me skoro trijumfalno moj sabesednik“, napisao je Mijatović u svojoj drugoj knjizi.
Mijatović piše da je o pljački Ambasade SAD koja ga, kako je naveo, i nije preterano rastužila, izvestio Gorana Petrovića,tadašnjeg šefa DB a da mu je on rekao da Amerikanci znaju ko ih je opljačkao, ali da su „kavaljerski“ odustali od bilo kakvog odštetnog zahteva. Svi pokradni automobili, među kojima je bio i jedan blindirani džip su zadržani za potrebe srpskih službi bezbednosti.
Kurir.rs/A.Mlakar