Prva Vlada u Crnoj Gori u kojoj nije učestvovala Đukanovićeva stranka DPS srušena je u parlamentu nakon samo 14 meseci. Sada se vode pregovori o formiranju nove Vlade - koju bi ovaj put mogao da podrži i Milo Đukanović.
Vlada premijera Zdravka Krivokapića, kao što se i najavljivalo, oborena je u crnogorskom parlamentu glasovima opozicije i vladajuće koalicije "Crno na bijelo”, potpredsednika Vlade Dritana Abazovića.
Time je nakon tačno 14 mjeseci okončan mandat Krivokapićevog kabineta u kojem je Abazović bio jedini političar, a svi ostali ministri su bili stručnjaci, piše Dojče vele.
Prvu Vladu, nakon 30-godišnje vladavine Demokratske partije socijalista (DPS), predsednika države Mila Đukanovića, na kraju je u parlamentu podržalo samo 11 od 81 zastupnika, a pristalice DPS-a njen pad proslavile su uz vatromete u najvećim gradovima - Podgorici i Nikšiću.
Na pad Vlade uticalo je više stvari, kaže za DW politički analitičar Srđan Perić.
"Od neadekvatne komunikacije s parlamentarnom većinom, neretke arogancije, pa do nejasnih kriterijuma imenovanja ključnih ljudi. Ali pre svega - ona nije uspela jer nije imala jasnu viziju, ni političku, ni razvojnu. Sve to je uz činjenicu veoma tanke, teškom mukom sastavljene većine u parlamentu, činilo opstanak Vlade na duže razdoblje veoma upitnim", objašnjava Perić.
"Ova Vlada nije bila plod opšteg konsenzusa i entuzijazma, već minimuma potrebe da se smeni prethodna vlast. Nju je stvorila politička kalkulacija ko će i na koji način imati realnu dominaciju u Vladi. To je na kraju i dovelo do njenog pada", smatra Perić.
Uspešna Vlada?
Krivokapić se pre nekoliko dana pomirio sa odlaskom s funkcije, ali je poručio da je ostvario svoje ciljeve koje je, kako je rekao, obećao bivšem mitropolitu Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori Amfilohiju, koji je ključno i uticao da on postane premijer.
Njegova Vlada je odmah po dolasku promenila Zakon o slobodi veroispovesti zbog kog je SPC i povela proteste protiv bivše vlasti, koji su pomogli njenom padu. U finišu mandata, Vlada je značajno povećala plate u Crnoj Gori preko programa "Evropa sad", što je naišlo na pohvale građana.
Ocenjujući rezultate Vlade za 14 meseci, Perić kaže se ne može zanemariti činjenica da je ovo prva Vlada nakon dugotrajne vladavine DPS-a i da su se građani oslobodili pritiska nesmenjivosti vlasti.
"Ipak, Vlada je vrlo brzo nakon svog imenovanja prigrlila prakse one prethodne: od klijentelizma, preko stranačkog zapošljavanja, pa sve do isključivosti u donošenju odluka od opšteg interersa. Vlada nije krenula sa reformom sistema i nije pokrenula privredu, osim programa "Evropa sad", koji je zapravo reforma poreske politike sa upitnom održivošću, imajući u vidu trenutno stanje privrede. Ali ključna stvar koju je ova vlast propustila da uradi je pokretanje opštedruštvenog dijaloga, tako da smo mi danas zajednica sa dubljim podelama nego pre njenog izbora", smatra Perić.
Krivokapićeva Vlada nosila je teško breme od samog starta jer ju je često više kritikovala sama parlamentarna većina koja ju je izabrala, nego opozicija. U kritikama je prednjačio Demokratski front (DF) koji je tražio da i njegovi kadrovi uđu u Vladu ali je oklevao sa rušenjem, bojeći se reakcije svojih birača.
Na kraju je Vladi presudila Abazovićeva URA, odnosno koalicija "Crno na bijelo", opravdavajući to blokadom evropskih integracija i potrebom da se nađe šira podrška u parlamentu za nužnu reformu pravosuđa.
Sledi li manjinska Vlada?
Crna Gora sada bi mogla da dobije manjinsku Vladu na čijem bi čelu mogao biti Abazović. Iz njegove URE najavili su da već danas počinju pregovore o formiranju nove Vlade.
"Razgovaraćemo sa svima o manjinskoj vladi, nema vremena za čekanje. Važno je da nova vlada da rezultate i nastavi sa ekonomskim programom i reformama, te da se nastavi povećanje plaća i penzija. Prioritet je borba protiv organiziranog kriminala i korupcije. Niko ko je prekršio zakon ne sme biti pošteđen. Voleo bih da Dritan Abazović bude novi premijer", rekao je poslanik URE Miloš Konatar.
URA je još ranije najavila manjinsku Vladu u kojoj ne bi bile dve najjače grupacije u parlamentu – vladajući DF i opozicioni DPS, ali su zatražili od njih, kao i od ostalih stranaka, da podrže njihov kabinet.
DF je za sada odbio podršku dok je Đukanović rekao da će DPS podržati manjinsku Vladu.
Novu Vladu osim URE mogli bi činiti Socijalistička narodna partija (SNP), koja je takođe deo sadašnje vlasti, kao i opozicione stranke manjina – Bošnjačka stranka i dve koalicije albanskih stranaka. Svi oni imaju ukupno 14 poslanika.
Sa eventualnom podrškom 35 poslanika DPS-a i manjih stranaka opozicije, to je tačno 49 parlamentaraca neophodnih za pravosudne reforme.
Ostatak dosadašnje vlasti traži da se pokuša i sastavi nova Vlada od iste parlamentarne većine i da se nipošto ne formira vlast uz podršku Đukanovića i DPS-a. Demokratski fronta u tom slučaju priti protestima.
Demokrate predsednika Skupštine Alekse Bečića su već protestovali prethodnih dana, ali DF tada nije hteo da im se priključi, čekajući da Krivokapić padne.
Iz DPS-a, pak, poručuju da su spremni na razgovore sa svima koji žele prosperitet zemlje.
Ako se i formira manjinska Vlada uz podršku DPS-a, Perić ne očekuje neke velike rezultate.
"Teško je sa takvom podrškom Vladi donositi reformske zakone i sprovoditi oštre mere u borbi protiv praksi koje su ustanovili oni od kojih očekujete parlamentarnu prohodnost za te inicijative", rekao je on Dojle veleu.
Za građane bilo najbolje da onaj ko predlaže određene modele konačno preuzme punu odgovornost i prethodno precizno navede koji su indikatori uspešnosti tog modela.
"Sve mimo toga vodi nas u zonu političke krize koja može trajati godinama, blokirati funkcioniranje zajednice i temeljno urušiti poverenje građana u mogućnost uspostavljanja pune demokratije”, smatra crnogorski analitičar Srđan Perić.
Kurir.rs/DW