Kompozitor, dirigent i producent Aleksandar Sedlar objavio je nedavno za PGP RTS svoj prvi album "Sale i Sedlari", čiji je idejni tvorac, frontmen i autor većine pesama.
Na izdanju se nalazi 12 kompozicija, ima onih koje su nastale i pre više od deceniju, kao i numera koje je komponovao u skorijem periodu.
- Uvek sam bio zauzet radeći tuđe projekte, a svoj stavljao na poslednje mesto. Konačno sam rešio da to promenim, te je ovaj prvi album samo početak nečega što će tek zasijati punim sjajem. Svaka pesma predstavlja deo kreativne faze kroz koju sam prolazio dok sam ih pisao. Proces je potrajao, ali je vredelo čekati - navodi Sedlar u saopštenju.
Saradnici na prvom studijskom albumu su bubnjari Peđa Milutinović i Miloš Branisavljević, gudači Miloš Petrović (sa dve značajne solo deonice), Mladen Drenić i Miljana Popović Materni, trubač Kris Šel (cimer iz Amerike u pesmi "Prljave piksle"), saksofonisti Nikola Demonja i Luka Ignjatović, harmonikaš Aleksandar Savić Beli (na uvodu u pesmu "Pasuljčina"). Prateće vokale u tri numere pevala je Nevena Filipović. Za miks je pored Sedlara bio zadužen Andreja Jovanović, a za mastering Goran Antović.
Sedlar je u mladosti sarađivao s najvećim imenima pop scene u regionu poput Zdravka Čolića, Gorana Bregovića i mnogih drugih. Na polju ozbiljne muzike najznačajnija je Sedlarova dugogodišnja saradnja s renomiranim violinistom Nemanjom Radulovićem, koja se može čuti na nekoliko izdanja čuvene izdavačke kuće "Dojče gramofon". Pored gitare, svira klavir, bas i bubanj (i mnogobrojne srodne instrumente).
Sklon eksperimentisanju, Sale Sedlar je i kao tekstopisac to rado činio, te su tekstovi njegovih pesama uglavnom humoristični.
- Skoro svaka pesma ima neki svoj tvist, ponekad i pokoju poganu reč, koja je u datim okolnostima nezamenljiva. No bitno je da su čak i te sporne reči uvek kontekstualizovane, nisu tu radi kerefeke niti zbog manjka vokabulara. Svaka pesma je iskreni odraz određenog vremena, okruženja i događaja koji su se desili ili meni, ili ljudima iz mog bliskog okruženja, uvek sa malim dodatkom umetničke slobode. Po meni je najznačajni taj kontrast između šaljivih, ponekad neočekivanih tekstova, i muzike, koja je urađena na najvišem umetničkom nivou u odnosu na odabrani žanr, koji uvek proističe iz samog materijala. Kada čovek voli to što radi, stvari se same od sebe odvijaju. Inspiracija se može naći u bilo čemu, čak i u prljavim pikslama, ako je čovek dovoljno otvoren, maštovit i istinski predan svom pozivu - zaključuje autor.
Kurir.rs
Bonus video: