Zakon o socijalnom preduzetništvu, usvojen 4. februara u Skupštini Srbije, predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi i prvi put u Srbiji postavlja pravni okvir za sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Prema NALED-u, novousvojeni zakon pomoći će da se i u Srbiji dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni, žene i druge osetljive grupe lakše integrišu u društvo i dođu do posla.
Cilj zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama.
U sektoru socijalnog preduzetništva u Srbiji posluju preduzeća kao što su Naša kuća, Cafe 16, Lice ulice, Avlija održivog razvoja i drugi.
- Na ovaj način, Srbija prati trendove u EU, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju, kao osnov za koordinisano delovanje na uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj organizacija socijalne ekonomije na nivou EU - kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, član Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i NALED-a.
NALED i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, koju čine Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa za razvoj i saradnju, Smart kolektiv i Trag fondacija, bili su aktivni članovi radne grupe za izradu Nacrta zakona o solidarnom preduzetništvu, a značajnu podršku ovom procesu dala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, kroz Srpsko-nemačku inicijativu za održiv rast i zapošljavanje.
- Tekst zakona je rezultat intenzivnog rada svih članova Radne grupe, koji dolaze iz javnog, privatnog i civilnog sektora, uz aktivne konsultacije sa socijalnim preduzećima, i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi - rekao je Marinović.
Osnovni pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća.
Na ovaj način, zakon će prepoznati postojeću praksu i na taj način oko 500 socijalnih preduzeća u Srbiji moći će da dobije podršku, bez obzira da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.
Zakonom je, takođe, predviđeno i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju zakona i donositi mere za razvoj sektora.
Da bi zakon mogao da krene u primenu, neophodno je prvo da se uspostavi funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremi predviđeni Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi, saopštio je NALED.
(Kurir.rs)