Trsteničani žale za preminulim profesorom Stankom Bzenićem, istaknutim stvararaocem, intelektualcem iz Trstenika, novinarom, publicistom, istraživačem istorijske i kulturne baštine, autorom nekoliko knjiga i značajnih monografija.
Stanko je rođen je 18. januara 1937. godine u Donjoj Crnišavi kod Trstenika. Osnovnu školu je učio u Gornjem Ribniku, a Gimnaziju u Trsteniku. Diplomirao je 1962. godine Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao student Istorije umetnosti na Beogradskom univerzitetu, ogledao se u raznovrsnim oblastima, bavio se vizantologijom i staroslovenskim
jezikom, pisao eseje o srpskoj srednjovekovnoj umetnosti i o ruskoj avangardi i istovremeno režirao dve pozorišne predstave koje su izvedene u Zemunu.
Po odsluženju vojnog roka u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći i nakon stažiranja u Postojni 1963 -1964. godine dolazi u Trstenik i zapošljava se u „Prvoj petoletki“, prvo u ekonomskoj propagandi 1964 - 1966, a zatim radi kao novinar i odgovorni urednik lista„Petoletka“ 1967 - 1979. godine. Istovremeno je bio saradnik listova: „Informacije“ i „Tribina“ u Trsteniku, „Pobede“ iz Kruševca i dopisnik „Privrednog pregleda“ i „Ekonomske politike“ u Beogradu. Kao urednik dobio je nagradu Saveza sindikata Srbije za najbolji fabrički
list u Srbiji 1976. godine. Od 1979. do 1988. godine bio je profesor Umetnosti i novinarstva u Obrazovnom centru „Prva petoletka“ u Trsteniku. Živeo je u Trsteniku i u Donjoj Crnišavi. Bio je oženjen suprugom Mirjanom, sa kojom ima sina Branimira i ćerku Ljiljanu.
Svojim bogatim i raznovrsnim delovanjem dao je značajan doprinos razvoju novinarstva i kulture Trsteničkog kraja, za šta je dobio i odgovarajuća opštinska priznanja. Obnovio je rad Književnog kluba „Moravski tokovi“ 1970. godine i pokrenuo ediciju „Moravski orfeji“, čime je utemeljio izdavačku delatnost kluba. Učestvovao je u pokretanju i organizaciji prvih “Jefimijinih
dana”. Pored novinarskih tekstova i istorijskih hronika, pisao je i objavljivao esejistiku i poeziju. Uredio je tri jubilarne monografije Prve petoletke (1969, 1974, 1979), zatim monografiju Obrazovnog centra u Trsteniku (1975) i Opštine Trstenik(1989).
Iza sebe je ostavio objavljene knjige: Obrazovni centar „Prva petoletka“ u Trsteniku 1950 - 1975, Trstenik, 1975; Dnevnik likovne kolonije Zavičajci '98 (koautor), Trstenik, 1998; Sto godina hrama Svete Trojice u Trsteniku 1900 - 2000 (koautor), Trstenik, 2001; Trstenik na Moravi 1918 - 1941, Trstenik, 2017; „Prva petoletka" Trstenik, privredno čudo na nebu, kopnu i vodama sveta : 1949 - 2015, Trstenik, 2018. Istorijska hronika u pet tomova – “Trstenik u ratnoj stihiji 1941-1945.” je u pripremi za objavljivanje, a u rukopisu su mu ostale monografske studije: Trstenik u ogledalu moravskih letopisa, čiji su delovi objavljeni u knjizi Adama Stošića “Pod nebom Kruševca”, “Povest o monahinji Jefimijii”, “Spomeni drevnih plemena srpskih u Pomoravlju”.
Od navedenih dela Stanka Bzenića, kao njegovo životno delo, izdvaja se istorijska hronika “Trstenik u ratnoj stihiji. 1941-1945. godine”, u pet tomova, ukupnog obima oko 2.500 stranica, koja se hronološki nadovezuje na njegovu knjigu Trstenik na Moravi, 1918-1941. koja je objavljena 2017. godine u izdanju Narodne biblioteke „Jefimija“ iz Trstenika.
-Veoma obimnu građu za pisanje ovih hronika autor Stanko Bzenić je istraživao i prikupljao više decenija, uz podršku lokalne samouprave i kulturnih institucija, a na osnovu ugovora sa njim Narodna biblioteka „Jefimija“ je otkupila kompletnu rukopisnu građu o Drugom svetskom ratu. S obzirom na specifičnost građe, koja se tiče tragičnih događaja za vreme bratoubilačkog rata, u kojima se imenom i prezimenom pominju mnoge ličnosti kao akteri
krvavih zbivanja, u dogovoru sa autorom, kompletan rukopis tih hronika je dat na naučnu analizu i obradu stručnjacima Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, na čelu sa istoričarem dr Predragom Markovićem. Rezultat te saradnje je objavljivanje prvog toma “Trstenik u ratnoj stihiji 1941. godina”, sa stručnim recenzijama dvojice istoričara i predgovorom dr Predraga Markovića, rekao je na komemoraciji Veroljub Vukašinović, direktor Narodne biblioteke “Jefimija” iz Trstenika.
Vukašiniović je pročitao jedan odlomak iz tog predgovora. „Čemu nas uči ova knjiga? Pre svega, ponosu na slobodarstvo naših predaka. Trsteničani su se hrabro borili i u otpočetka izgubljenom Aprilskom ratu. Ujedinjeni u rodoljublju, bilo da su komunisti ili monarhisti, ustali su protiv okupatora u najcrnjem trenutku Drugog svetskog rata, kao i većina drugih Srba. Trstenikom i okolinom su se te prve ratne godine kretali i vladika Nikolaj, i Kominternin vrhunski agent Brašić, i Keserović, i budući najveći srpski pisac svog pokolenja, Dobrica Ćosić. Knjiga se nosi sa razlomljenom stvarnošću i svim mogućim i nemogućim emotivnim i političkim odnosima. Samo je zaljubljenik kao Stanko Bzenić, mogao da istraži zamršene veze ratnih događaja sa političkim, porodičnim i prijateljskim odnosima. Skoro svaka stranica ove knjige donosi po nešto novo. Recimo, priču o sukobu dražinovaca i Pećančevih četnika, koja nije mnogo poznata. Priču o pokušajima saradnje ravnogoraca i partizana i nakon početka građanskog rata. Mnoštvo malih skica za velike drame običnih ljudi. Ti naši preci su uspevali da se kao obični seljaci i varošani uzdignu do junaka. Često i sticajem okolnosti”.
Vukašinović je izjavio da je za ovakve knjige potrebno mnogo ljubavi i posvećenosti. Retki su gradovi koji su imali tu sreću da im zaljubljenik kao Stanko Bzenić posveti svoj život i to sa takvom strašću. Trstenik će mu na tome biti doveka zahvalan“.
Izlazak knjige iz štampe se očekuje početkom marta i njegovi saradnici veoma žale što Stanko Bzenić neće dočekati taj trenutak, mada je do poslednjeg časa radio na dopunama teksta, tako da je poslednja, prečišćena verzija stigla od njega nekoliko dana pre upokojenja. Kao jedan od čitalaca njegovih hronika u rukopisu Vukašinović je bio impresioniran ogromnim brojem istorijskih podataka i događaja koje je obradio, kao i mnoštvom likova i ličnosti o kojima je pisao, a koji su za vreme Drugog svetskog rata učestvovali u borbama protiv okupatora ali, na žalost, i u međusobnim ideološkim obračunima. Zadivljuje njegova posvećenost istorijskim zbivanjima u tim tragičnim vremenima i njegova, gotovo, filmska uverljivost u slikanju karaktera
i osobina ljudi i njihovih postupaka. Ova građa, svejedno u kom obliku bude ili ne bude javno publikovana, predstavlja neprocenjivo bogatstvo za proučavanje naše lokalne istorije i da, zahvaljujući njegovom neumornom radu, neće zauvek otići u zaborav gorke i teške stranice naše istorije koju ćemo sresti u ovim knjigama kao narodno sećanje i opomenu.
-Iako se u svojim delima, pretežno, bavio istorijskim događajima Stanko Bzenić je u svoje hronike utkao i bogat literarni stil, koji je odraz njegovog književnog i pesničkog dara i ogromne erudicije i obrazovanja. Bio je pravi gospodin profesor, intelektualac u pravom smislu te reči, patriota i baštinik naše tradicije, ljubitelj umetnosti, pesnik i čovek sa kojim je vredelo razgovarati i koga je bilo zadovoljstvo slušati. Trstenik će večno žaliti za svojim velikanom kulture i hroničarem Stankom Bzenićem, zaključio je Veroljub Vukašinović, direktor Narodne biblioteke “Jefimija” iz Trstenika.
Na komemoraciji su govorili i: opštinski većnik za kulturu Ivan Nešić, književnik Sava Mijodrag Radivojević i pesnik Dragiša Batoćanin.
(Kurir.rs/Ž.M.)