Nakon preležanog virusa Covid-19, većina pacijenata se već posle nekoliko nedelja oseća drastično bolje. Nažalost, Covid-19 ima karakteristiku veoma upornog virusa.
Kod jedne grupe pacijenata je primećeno da se, kako odmiče vreme i lečenje, javljaju novi ili vraćaju stari simptomi, čak i četiri nedelje nakon akutne faze bolesti.
U te simptome, koji se uglavnom dodatno pojačavaju nakon umne ili fizičke aktivnosti, ubrajaju se zamaranje, opšta iscrpljenost, poteškoće prilikom koncentracije, česte glavobolje, gubitak mirisa ili ukusa, ubrzani rad srca, plitak dah ali depresija i strah.
Infekcija koronavirusom ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje “post kovid sindrom”. Da li bi nakon preležanog koronavirusa trebalo da posetimo kardiologa, pulmologa, psihologa ili internistu? Na šta posebno da obratimo pažnju? Kako prevazići strah od odlaska kod lekara?
Na sva ova pitanja odgovor su dali u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji kardiolog i specijalista interne medicine dr Snežana Bašić i psihoterapeut Bojana Šlajmer.
- Ja bih sve te smetnje podelila u dve grupe. Prva grupa su simptomi koji su vezani za kardiovaskularni sistem, odnosno za krvne sudove i srce. Naravno da smo već dve i po godine suočeni sa infekcijom koja se iznova javlja, njoj nšta ne znače spoljne temperature. Javljaju se i leti i zimi. Prema tome, to je vrlo netipično za jednu infekciju. Vezana je i za aerozagađenje, simptomi na plućima postoje i kod omikron soja. Međutim, ono što mogu da primetim, negde od oktobra meseca kada se omikron pojavio primećujem da ljudi koji su imali ovu infekciju mnogo duže imaju kardiovaskularne simptome ali i pulmološke. Kratko dišu, osećaju kao da ne mogu da se rašire pluća. Vežbe disanja mogu da se rade tako što uzmu balone i da duvaju. Pacijent mora da naduva balon, da angažuje pluća. Oni koji nisu imali pneumonije oni uglavnom imaju kardiovaskularne simptome i to je najčešće, oscilacije pritiska. To su skokovi pritiska koji su neverovatni, javljaju se i kod mladih i kod starih ljudi. To je mnogo rizično. Preko 90% slučajeva su takvi. Pacijenti se bude tokom noći sa osećajem tahikardije, ti paroksizmi, napadi lupanja srca mogu biti opasni jer mogu pokrenuti tromb. Pacijenti koji imaju proširene vene su jako ugroženi. Infarkti se javljaju kod mladih ljudi, evo pogledajte samo sportiste. Mnogi sportisti su tako umrli - rekla je dr Bašić.
Pored fizičkih posledica, korona ostavlja i psihičke posledice poput anksioznosti kaže psiholog Šlajmer.
- Vidimo velike posledice na psihološkom nivou. Anksioznost, poremećaj koncentracije, pamćenje, volje za odlučivanje. Ljudi su u isfrustriranom elementu. Povećana je stopa nasilja. Sve to sa sobom nosi niz drugih psiholoških fenomena. Racionalnost je preduslov za zdrav mentalni život čoveka. Ljudi su u permanentnom strahu od ponovnog dobijanja koronavirusa, jako je važno naglasiti da posledice ne moraju biti fatalne. Osobe same prepoznaju nagle promene u raspoloženju, Naše zdravlje utiče tako da možemo podizati naš imuni sistem - rekla je Šlajmer.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video: