Direktor Jerusalimskog centra Efraim Zurof uputio je pismo šefu delegacije EU u Izraelu Dimitru Cančevu povodom projekta kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici.
On u pismu navodi da je Deva simbol saradnje Albanaca sa nacistima i da takvoj osobi ne bi trebalo odavati počast.
Zurof u njemu takođe navodi da se plaši da će eventualno pretvaranje Devine rezidencije u regionalni kulturni centar napraviti suprotan efekat, s obzirom na identitet njenog nekadašnjeg vlasnika.
"Upravo smo saznali da su Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj preduzeli rekonstrukciju i renoviranje doma ozloglašenog albanskog nacističkog saradnika Džafera Deve u Južnoj Mitrovici, na Kosovu. Plan je da se rezidencija pretvori u regionalni kulturni centar. S obzirom na identitet njenog istaknutog bivšeg stanara, verovatno će postići suprotan efekat, budući da će biti odata počast pojedincu koji je odigrao istaknutu ulogu u nacističkoj okupaciji delova Srbije i u regrutovanju Albanaca za službu u diviziji Vafen-Š", navodi Zurof.
On je podsetio da je Deva imao aktivnu ulogu u borbi protiv antinacističkih srpskih i albanskih partizana, kao i u progonu i deportaciji stotina Jevreja u koncentracioni logor Sajmište.
Pored toga Zurof podseća da je kao ministar unutrašnjih poslova u kolaboracionističkoj vladi Redžepa Mitrovice Deva bio odgovoran za progon i ubistva brojnih Srba.
"Deva je simbol saradnje Albanaca sa nacistima i uloge koju su imali u zločinima nad Srbima i Jevrejima.
Takvoj osobi ne treba odavati počast, niti njenu rezidenciju pretvarati u regionalni kulturni centar, jer njegova dela simboliziju ekstremističku genocidnu ideologiju", naveo je Zurof u pismu delegaciji EU.
Takođe, nemački ambasador u Prištini Jern Rode naveo je da je veoma zabrinut zbog planova obnove kuće nacističkog kolaboracioniste Džafera Deve u Južnoj Mitrovici.
"Ne izvrćite istinu o Holokaustu ili ratnim zločinima koje su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti. Zaštitite činjenice", naveo je nemački ambasador na Tviteru.
Rode je takođe napisao da se "kultura sećanja i očuvanja kulturnog nasleđa moraju shvatiti kao prilike za suočavanje s prošlošću na otvoren i iskren način".
"Nemačka ambasada je spremna da podrži bilo koji razuman pristup kulturi sećanja na Kosovu", naveo je Rode.
Povodom zajedničkog projekta EU i UNDP-a, zajedno sa kosovskim ministarstvom kulture, da se obnov kuća Džafera Deve, ranije je takođe reagovao direktor izraelskog Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof, koji je izjavio da je inicijativa da se oda počast odanom saradniku nacista – ruganje žrtvama nacista i njihovih lokalnih kolaboracionista.
Ovaj projekat, kako su objasnili inicijatori projekta rekonstrukcije, ima za cilj da "doprinese stabilnosti i miru".
Po obnovi, kako su predvideli, kuća treba da služi za kulturne i društvene događaje, dok će na prvom i drugom spratu biti smešten Regionalni centar za kulturno nasleđe.
Podsetimo, Džafer Deva je bio predsednik opštine Kosovska Mitrovica u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata, jedan od fašističkih kolaboracionista na Kosovu i Metohiji, jedan od osnivača Druge prizrenske lige i 21. SS divizije Skenderbeg, poznate po učešću u holokaustu nad Jevrejima na teritoriji Kosova i Metohije, i ministar unutrašnjih poslova u vladi Albanije u periodu od oktobra 1943. do juna 1944.
Do 1941, Deva je postao prvi albanski politički vođa sa Kosova koji je pokazao spremnost da sarađuje sa Nemcima u slučaju invazije sila Osovina na Jugoslaviju. Kako je neko vreme već bio u kontaktu sa Abverom (nemačkom vojnom obaveštajnom službom), pre invazije sreo se u Beogradu sa Hermanom Nojbaherom, nemačkim izvanrednim opunomoćenikom za jugoistočnu Evropu, i obećao svoju podršku.
Grupa albanskih lokalnih vođa, među kojima je bio i Džafer Deva, 21. aprila 1941. sklopili su sa zapovednikom nemačke 60. motorizovane pešadijske divizije sporazum prema kome su lokalne vođe bile dužne da pomognu Nemcima da sačuvaju red i mir, a zauzvrat bi dobili određeni stepen autonomije u rešavanju regionalna pitanja. Međutim, ubrzo je veći deo Kosova pripao Italiji, koja ju je pripojila svojoj marionetskoj Kraljevini Albaniji, jedan deo Bugarskoj, pa se sporazum primenjivao samo na teritoriji Kosova koji je pripadao teritoriji vojnoupravnog komandanta Srbije. Zbog toga su lokalne albanske vođe koje su izrazile spremnost sa sarađuju sa Nemcima, među kojima i Dževa, odselile u Srbiju.
Nakon italijanske kapitulacije septembra 1943, Nemci su preuzeli kontrolu nad Albanijom i uspostavili Namesničko veće, koje je Nemačka odmah priznala za zvaničnu vlast. Deva je u veću postao ministar unutrašnjih poslova.
Kurir.rs
Bonus video: