Antibiotska era započela je pronalaskom penicilina od strane Aleksandra Fleminga i to otkriće predstavlja jedno od najvećih dostignuća medicine 20. veka. Antibiotici su doprineli da se značajno smanji morbiditet i mortalitet od infekcija čiji su uzročnici bakterije, a mnoge fatalne bolesti postale su izlečive, čime se produžio životni vek ljudi.
Još od pronalaska prvog antibiotika, Fleming je predviđao da će tokom vremena upotreba ovih lekova postati sve masovnija i nekritičnija, čemu smo i sami danas svedoci. Ne samo u vezi sa aktuelnom pandemijom infekcije Covid-19, već i mnogo pre toga, široka dostupnost i niska cena dovele su do sve češće empirijske upotrebe antibiotika, bez adekvatnog razloga i preporuke od strane lekara. Iz ovoga se može zaključiti da je bilo neminovno da će previše antibiotika dovesti do otpornosti odnosno rezistencije patogenih bakterija, što je jedna od glavnih posledica njihove nekritične primene. Upravo to nas može vratiti u tzv. ”preantibiotsku eru”, što bi bila veoma skupa cena po čovečanstvo, jer predstavlja jednu od najvećih zdravstvenih pretnji.
Dr Miodrag Krstić, specijalista gastroenterolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, podseća da pojam "antimikrobna rezistencija" podrazumeva otpornost bakterija na lekove, te da je to svetski problem, a ne samo naš ili problem našeg regiona. Iako se, kako kaže, na nivou Svetske zdravstvene organizacije preduzimaju različite mere da se taj probem reši, ipak to nije lako, naročito što su se tokom pandemije antibiotici često propisivali bez dokaza o bakterijskoj infekciji ili su ih pacijenti uzimali na svoju ruku.
“Bakterije su živa bića i imaju sklonost da se održe i prežive, tako da lako i brzo stiču otpornost i na najbolje antibiotike. Da bi se napravio jedan antibiotik potrebna je duga i komplikovana procedura. Trenutno je 20-30 supstanci u pretkliničkim istraživanjima da bi mogli da postanu antibiotici, i ako u narednih 5-10 godina, samo njih pet to i uspe, mi ćemo biti srećni”, ističe prof. Dr Krstić.
On zapaža da nisu samo pacijenti krivi za prekomernu upotrebu, odnosno, zloupotrebu antibiotika.
“To je jedan multidiciplinarni problem koji obuhvata i lekare koji neadekvatno propisuju antibiotike, ali i veterinarsku medicinu, jer se u lečenju životinja koriste isti antibiotici koji se koriste i za lečenje ljudi. Antibiotska terapija je drugačija od drugih lekova. Tako npr., kod pacijenata sa temperaturom nisu sve infekcije izazvane bakterijama, jer i virusi izazivaju infekcije, a antibiotici nisu lekovi koji se koriste za lečenje virusnih infekcija. Takođe, povišena temperatura je nešto što se javlja i kod različitih imunoloških bolesti i hematoloških oboljenja, tako da nije svaka temepratura izazvana infekcijom, i nije svaka infekcija izazvana bakterijom, te neće kod svih pomoći antibiotska terapija. Antibiotici se primenjuju ponaosob kod svakog pacijenta, a uspeh u lečenju zavisi od pacijenta, primene adekvatne doze i dužini terapije. To znači da isti antibiotik često neće biti propisan dvema osobama sa istim zdravstvenim problemima, jer i drugi faktori utiču na izbor antibiotske terapije.
Prof. Dr Krstić apeluje da se antibiotici ne uzimaju na svoju ruku, već da se u slučaju određenih zdravstvenih problema osoba javi svom izabranom lekaru koji će preporučiti dalje dijagnostičke procedure, na osnovu kojih će se utvrditi opravdanost uzimanja antibiotika.
Naime, pored pojave rezistencije, preterana i neadekvatna upotreba antibiotika dovodi do sve češćih ispoljavanja neželjenih efekata ovih lekova najčešće dijareja, ali i alergijskih reakcija, pojave gljivičnih infekcija kao i bakterijskih superinfekcija. Antibiotici nisu pametni lekovi, pa osim dejstva na one loše, mogu delovati i na tzv. ”dobre” bakterije u crevima, pa njihova upotreba može narušiti normalnu crevnu floru, koju je potrebno sačuvati i/ili obnoviti upotrebom adekvatnih probiotskih preparata. U tom smislu posebno se preporučuje primena Saccharomyces boulardii, pošto je to jedina probiotska gljivica i otporna je na delovanje antibiotika. Pored toga, primenom Bulardija nema opasnosti od prenosa gena za rezistenciju na patogene, što može biti slučaj kod bakterijskih probiotika. Bitna prednost Bulardija se ogleda i u tome što se jedini može uzimati u isto vreme sa antibiotikom, i to od prvog dana antibiotske terapije, pa je mnogo komforniji za pacijenta koji često uzima više lekova u različito vreme tokom dana.
S. boulardii zato i jeste deo svih svetskih i evropskih vodiča i preporuka za mere prevencije antibiotske dijareje.
Na koje još kriterijume treba obratiti pažnju prilikom kupovine probiottskih preparata u apoteci?
- Važno je da znamo da su probiotici živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik i temperaturu. Kada su izloženi određenim ambijentalnim uslovima, broj probiotskih kultura u jednoj kapsuli tokom vremena opada. Zato je važno da birate one preparate kod kojih proizvođač u ispisu na kutiji garantuje da će se odgovarajući broj probiotskih sojeva očuvati do kraja roka upotrebe, a ne samo u momentu pakovanja, jer od adekvatne doze zavisi i efikasnost preparata.
Takvu stabilnost preparata obezbeđuje samo adekvatno pakovanje. Maksimalnu zaštitu probiotskim kulturama i garanciju odgovarajućeg potrebnog broja do kraja isteka roka trajanja, predstavlja zaštitna folija ispunjena inertnim gasom koja omotava svaki blister u kutiji preparata. Inertni gas azot se dodaje u ovu foliju prilikom pakovanja proizvoda, što dovodi do istiskivanja kiseonika iz kesice, a to je posebno važno jer su probiotski sojevi uglavnom organizmi osetljivi na kiseonik.
Osim antibiotika i probiotika tokom pandemije sve više je preporuka i za suplementaciju vitamina D. Šta Vi mislite o tome?
- Činjenica je da su mnogi vitamini, pa i vitamin D često deficitarni, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Pre desetak godina rađene su studije koje su pokazale da je oko trećina ispitanika imala značajno niže vrednosti vitamina D u krvi od normalnih. S obzirom na to da je jasno potvrđena veza između vitamina D i imunog statusa organizma, kao i činjenica da unos vitamina D smanjuje rizik za nastanak respiratornih infekcija, ovaj vitamin je od značaja za očuvanje zdravlja. Međutim, pri tome, jako je važno da se prati uputstvo za korišćenje proizvoda koji u sebi sadrže vitamin D. Uobičajena doza u hrani za posebne medicinske namene je između 1000 i 2000 IJ dnevno, zaključuje prof. dr Miodrag Krstić.
Promo tekst