Kada su pogodili moje stražarsko mesto, jedva smo živu glavu izvukli, to je posle gorelo mesec dana, priseća se Darko
Darko Tomovski (43) iz Titela jedan je od trojice Srba koji su posredstvom niškog advokata Srđana Aleksića podneli tužbu protiv NATO zbog teškog oštećenja zdravlja izazvanog upotrebom osiromašenog uranijuma tokom agresije na Srbiju 1999. godine.
Prvu tužbu po ovom osnovu Aleksić je podneo 19. januara prošle godine, ali postupak nije pokrenut jer, iako je toj vojnoj alijansi tužba prosleđena još 25. maja 2021. godine, NATO nije dostavio odgovor. Uprkos tome, niški advokat je 19. januara ove godine podneo još dve tužbe, od kojih jednu u ime Tomovskog.
Darko objašnjava da je decembra 1998. godine kao devetnaestogodišnjak, stigao u Batajnicu na odsluženje vojnog roka, te da je čim je počelo bombardovanje, upućen u Prištinu gde je ostao do kraja vojne intervencije.
- Poslati smo na aerodrom Slatina u Prištini, tačnije na brdo Goleš u neposrednoj blizini ove vazdušne luke, gde je bilo uskladišteno gorivo za avione. Samo smo nekoliko noći prespavali u kasarni, ostalo vreme smo proveli u toj šumi, odnosno na brdu u koje su bili ukopani rezervoari. To je bilo tako dobro skriveno, da onaj ko nije bio obavešten, nikako ne bi mogao znati šta je ispod zemlje.
Međutim, NATO je evidentno to dobro znao jer su to takozvano „stražarsko mesto broj 4“ bombardovali svakodnevno na svakih pola sata. Kada su ga pogodili, jedva smo živu glavu izvukli, to je posle gorelo mesec dana - opisuje Tomovski vojničke dane provedene na Kosovu i Metohiji.
Tomovski se posle okončanja NATO agresije vratio u Titel, počeo da se bavi ugostiteljstvom, ne sluteći šta mu se dešava u telu.
- Ko zna kad je u meni počeo da se razvija karcinom, uglavnom 2016. godine dijagnostikovan mi je rak testisa. Operisan sam, nadam se da ću biti dobro, svaka tri meseca idem na kontrole jer je reč o takvoj bolesti koja uvek može da se vrati. Ono što me najviše boli što sam izgubio mogućnost da imam decu. Kada sam preko medija saznao za Srđana Aleksića, obratio sam mu se i predao mu kompletnu dokumentaciju.
Nisam definisao nominalno tužbeni zahtev, to je na advokatima, ali koliki god taj iznos bio, to bi za mene značilo i satisfakciju zbog onog što mi je učinjeno. Ogorčen sam i besan što mi je uskraćeno pravo da imam potomstvo, to nikakve pare ne mogu da plate. Nadam se da ćemo uspeti u sporu, logično bi bilo, kada su ti italijanski vojnici koji u vreme bombardovanja nisu bili na Kosovu, već su naknadno došli, uspeli da dobiju novac, trebalo bi da se i nama prizna pravo na odštetu - zaključuje Tomovski.
Drugi vojnik za koga je Aleksić takođe podneo tužbu kad i za Tomovskog je J.Z. iz Beograda koji je u vreme NATO bombardovanja bio stacioniran u Prizrenu. On je oboleo od leukemije, što kako navodi Aleksić, ukazuje na delovanje osiromašenog uranijuma jer su od iste bolesti oboleli i italijanski vojnici koji su bili u mirovnoj misiji na ovom području nakon okončanja vojne intervencije.
Aleksić je kazao da bi u Srbiji po istom osnovu, tužbe moglo da podnese oko tri hiljade ljudi koji su u vreme bombardovanja bili na Kosovu i Metohiji kao i njihovi naslednici jer su mnogi preminuli od kancera. Međutim, naglašava da se s obzirom na visoke takse, čekaju prve “pilot” presude nakon kojih će, ukoliko budu u korist klijenata, uslediti nove.
Aleksić se za prava obolelih zbog osiromašenog uranijuma, bori u saradnji sa italijanskim advokatom Angelom Fiore Tartaljom koji je u Italiji dobio 253 pravosnažne presude u ime italijanskih vojnika koji su se razboleli od kancera jer su boravili u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji.
Italijanskim vojnicima odštete, između 700.000 do milion evra po osobi, isplatilo je Ministarstvo odbrane Italije, jer ih je ono poslalo poslalo na Kosovo i Metohiju i u Bosnu i Hercegovinu gde su oboleli od kancera.
Prvu presudu u korist italijanskih vojnika 2018. godine doneo je sud u Kaljariju. Porodici Valerija Aleksandra Melisa (27), italijanskog vojnika koji je 2004. godine preminuo od Hočkinsovog sindroma, dodeljena je odšteta jer vojna komanda nije preduzela adekvatne mere da ga zaštiti od delovanja osiromašenog uranijuma korišćenog tokom NATO bombardovanja na Kosovu. Presudom u koju je smo imali uvid, italijansko Ministarstvo odbrane obavezano je da isplati odštetu za svu patnju, biološku, materijalnu i nematerijalu i duševni bol u i to po 233.776.31 evra roditeljima vojnika Danteu Melisu i Mari Klod Frozen i po 58.444.08 evra za brata i sestru Fabricija Melisa i Katiju Helen Melis sa kamatama.
Sud je odluku zasnovao na nalazu dr Antoniete M. Gati, odgovornog lica Laboratorije za biomaterijale Univerziteta u Modeni i Redjo Emiliji koja je navela da su u uzorcima tkiva preminulog vojnika pronadjena strana tela.
- U oba analizirana uzorka pronađeni su barijum sulfat, antimon, jedinjenja antimon kobalta, gvoždja i titanijuma, čak i jedno čudno jedinjenje cerijum – lantan – neodimijum – gvoždje – kalcijuma. Jedan od fragmenata gvoždje hroma je savršeno sfernog oblika, to svedoči da se njegovo stvaranje dogodilo na visokoj temperaturi (koja se stvara prilikom eksplozije osiromašenog uranijuma ). Pronalazak fragmenata u oba uzorka pokazuje da je širenje tih jedinjenja koja su nebiorazgradiva i potencijalno toksična kako fizički tako hemijski, zahvatila celo telo preminulog vojnika – navodi italijanska naučnica u svom nalazu.
Sud je istakao da odgovornost Ministarstva odbrane postoji jer "uprkos rizicima, nikakve zaštitne mere nisu primenjene, niti su vojnici iz kontigenta bili informisani o posebnim opasnostima kojima su mogli biti izloženi, za razliku od kontingenata iz savezničkih zemalja. Ova pojava dobro poznata još od 1991. godine ne samo da je potcenjena već je potpuno ignorisana, što je otežavajuća okolnost, budući da su drugi kontingenti, naročito oni iz SAD i Ujedinjenog kraljevstva, pošto su izvršili eksperimente nad patologijama koje su posledica izloženosti zračenju, ne samo što su primenili odgovarajuće mere, već su obavestili saveznike i preporučili usvajanje identičnih mera predostrožnosti" - navodi se u presudi.
Sudski veštaci potvrdili su da je korišćenje osiromašenog uranijuma na Kosovu dovelo do oslobađanja prašine koja je smrtonosna za ljude.
- Do ulaska neorganskih supstanci i jedinjenja došlo je putem gutanja i udisanja, a taj uzrok se mora smatrati kao izazivač neoplastične patologidje dijagnostifikovane kod Valerija Aleksandar Melisa. Ovo iz razloga što nanočestice sitnih dimenzija koje nastaju usled eksplozija bombi, naročito onih sa osiromašenim uranijumom na temperaturama višim od tri hiljade celzijusa su sačinjene od teških metala koj se lako udišu i krećuči se kroz krv stižu do tkiva i svih unutrašnjih organa – navodi prof Ličinio Kontu. Sud dalje ističe, da se ta patologija, ponajviše neoplastičnih koja je pogodila mnoge italijanske vojnike, naziva se „Balkanski sindrom“ te da se ispoljava kroz toksične efekte na metabolizmu, hromozima, na genomskoj i mitohondrijalnoj DNK... izazivajući hromozomske anomalije, mutacije i unitšavanje posebno ćelija imunog sistema.
Regionalni upavni sud Regije Kampanija takođe je doneo odluku u korist Bjondi Vinćenca iz Napulja, obolelog od papilarnog tiroidnog karcinoma zbog čega mu je uklonjena štitna žlezda.
- Tumoralna patologija od koje je oboleo može dovesti u vezu sa izlaganjem osiromašenom uranijumu, supstance masovno upotrebljavane u naoružanju koje su koristile vojne snage NATO za vreme vojne intervencije na Balkanu – potvrdio je i veštak dr Masimo Niola. Upravni sud je osudio Ministarstvo odbrane na naknadu biološke štete koju je pretrpeo Vinćenca, ali se nije izjasnio o njenom iznosu, upućujući ga na dalji postupak.
Kurir.rs/Telegraf