Većina građana širom Evrope misli da će Rusija napasti Ukrajinu ove godine i veruju da bi i NATO i Evropska unija trebalo da stanu uz Kijev, sudeći prema studiji čiji autori ukazuju da bi kriza mogla dramatično da promeniti način na koji Evropljani gledaju na svoju bezbednost.
"Podaci ukazuuju na nešto poput geopolitičkog buđenja u Evropi", rekao je Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je sproveo anketu u sedam zemalja koje čine dve trećine stanovništva EU-a, prenosi Gardijan.
"Države EU doživljavaju se kao podeljene, slabe i odsutne kad je Ukrajina u pitanju, ali su građani su ujedinjeni - slažu se da bi Vladimir Putin mogao da nastavi vojnu akciju i da bi Evropa, zajedno sa svojim NATO partnerima, trebalo da priskoči u pomoć Ukrajini", navode autori studije.
Autori kažu i da je istraživanje pokazalo da "više nema mnogo istine u klišeu da Evropljani veruju da je rat nezamisliv i da mir uzimaju zdravo za gotovo. Oni svoj svet doživljavaju kao da je u predratnom, a ne posleratnom stanju".
Anketa, sprovedena krajem januara, pokazala je da većina u šest od sedam ispitanih zemalja veruje da će Rusija napasti Ukrajinu tokom 2022. godine, pri čemu su oni najbliži istočnoj granici Evrope i najviše uvereni u to.
Veliko poverenje u EU
Finska, sa 44 posto ispitanika takvog stava neznatno odudara od drugih - u Francuskoj i Italiji 51 posto ispitanika, u Nemačkoj 52 posto, 55 posto u Švedskoj, 64 posto Rumuniji i čak 73 posto ispitanika u Poljskoj smatra da je ruska invazija ove godine verovatna.
Većina u svih sedam zemalja doživljava NATO i njegovih 30 država članica glavnim braniocima suvereniteta Ukrajine, ali takođe smatraju da EU snosi veliku odgovornost da stane u obranu te zemlje u slučaju ruske agresije.
U Finskoj 56 posto ispitanika smatra da je EU u dobroj poziciji da pritekne u pomoć Ukrajini, dok 59 posto njih smatra da je isto i za NATO. U Francuskoj te brojke iznose 53 i 55 posto, u Nemačkoj 47 i 50, u Italiji 64 i 67, u Poljskoj 80 i 79, u Rumuniji 57 i 63, a u Švedskoj 61 i 64 posto.
Na pitanje kome najviše veruju kada je u pitanju zaštita interesa građana EU, u slučaju da Rusija napadne Ukrajinu, najmanje polovina ispitanih u svakoj zemlji - što je skočilo na više od 60 posto u Poljskoj, Švedskoj, Italiji i Rumuniji - odgovorilo je da veruju EU. U dve zemlje, Švedskoj i Finskoj, poverenje u EU bilo je čak i veće nego poverenje u NATO.
Poverenje u Vašington, odnosno da će biti jednako predan obrani interesa građana EU, znatno je niže, a više ispitanika u svim zemljama, osim Poljske i Rumunije, izjasnilo se da više veruju Nemačkoj nego SAD-u. Čak i u Poljskoj, NATO sa 75 posto i EU sa 67 posto smatraju su pouzdanijima od SAD-a.
NATO više nije drugo ime za SAD
"Dok većina Evropljana i dalje veruje da NATO treba da brani Europu, NATO istovremeno više nije samo drugo ime za SAD", kažu autori istraživanja. "Evropljani veruju da će više NATO zaštititi njihove interese nego SAD".
Studija takođe dokazuje da "Bregzit znači Bregzit" - uprkos "vrlo naglašenom izražavanju solidarnosti s Kijevom" u Londonu, malo ko tu vidi neku ulogu Velike Britanije. Samo u Poljskoj sa 66 posto i Švedskoj sa 52 posto ispitanika, većina smatra da bi Britanija trebalo da priskoči u pomoć Ukrajini.
Studija je takođe pokazala da su Evropljani spremni da prihvate značajne i potencijalno dugoročne pretnje kao rezultat obrane Ukrajine, uključujući mogući priliv velikog broja izbeglica, skuplju struju, ekonomske pritiske, sajber napade i pretnju ruske vojne akcije.
Pogotovo ispitanici u Poljskoj, Rumuniji i Švedskoj smatraju da je priskakanje u pomoć Ukrajini "vredno rizika" tih mogućih posledica, a 53 posto ispitanika u Poljskoj navodi da je podrška Ukrajini čak vredna rizika od moguće vojne akcije protiv njih.
Međutim, što je možda ključno, građani Francuske i Nemačke najmanje su voljni da podnesu bilo koji od ovih potencijalnih tereta, što ukazuje na to da veruju kako bi mogući troškovi mogli nadmašiti benefite, kažu autori izveštaja.
Energetska zavisnost najveći izazov
Većina u svim zemljama, osim Švedske sa 47 posto, smatraju da je energetska zavisnost najveći pojedinačni izazov ruskog odnosa prema Ukrajini, a to je stajalište najizraženije u Poljskoj 77 posto.
Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se iznenadi kada uvidi da bi mnogi Evropljani "još jednu rusku invaziju na Ukrajinu smatrali napadom ne samo na susednu zemlju, već i nam evropski bezbednosi poredak", navode autori. "Zapanjujuće je da toliko ispitanika - sa severa, juga, istoka i zapada - misli da bi taj poredak trebalo da bude zaštićen".
Dok su neki očigledno manje spremni da plate cenu od nekih drugih, "način na koji će Evropljani pristupati temi u narednih nekoliko nedelja, biće ključan za budućnost evropske bezbednosti", zaključuju autori istraživanja.
Kurir.rs