R. M. (48) dva puta su transplantirana pluća, nekoliko puta je pobedio smrt, a sada i kovid sa sve obostranom upalom pluća! Beograđanin, koji je svojevrstan fenomen u Srbiji, a među retkima u svetu, prevario je smrt samo zahvaljujući lekarima i osoblju vojne kovid bolnice Karaburma - pod vođstvom komandanta, pukovnika doc. dr Iva Udovičića - koji su izveli pravi podvig!
Zahvalni pacijent R. M. želi da se za ovaj slučaj čuje, ali radi njegovog mira i mira njegove porodice, ne i da mu objavljujemo ime i fotografiju, jer on je i dalje u bolnici. Sada na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), gde mora da se oporavi od posledica pošasti koju je upravo pobedio.
Ali krenimo od početka. Redom. R. M. je sa svega 24 godine, te 1998, morao prvi put na transplantaciju pluća.
- Imao sam plućnu hipertenziju i jedino rešenje je bila transplantacija oba plućna krila, koja mi je uspešno izvedena u klinici AKH u Beču. Nakon operacije živeo sam potpuno normalno. Ali vremenom se smanjivala funkcija pluća, kasnije je došlo mnogo problema i opet je jedino rešenje bila transplantacija. I opet su oba plućna krila presađena, i opet u Beču, 13 godina nakon prve operacije - 2011. Potom sam se ponovo vratio iole normalnom životu - priča za Kurir R. M., koji je godinama na jakoj imunosupresivnoj terapiji, neophodnoj da organizam ne bi odbacio presađeni organ.
I upravo zbog te terapije on nije ni mogao da primi vakcinu protiv kovida - nikakve vajde od nje ne bi imao, a kako su mu i sami lekari rekli, mogla bi možda da mu donese neželjene reakcije, koje mu nikako nisu potrebne.
Za ove gotovo dve godine maksimalno se čuvao pošasti, čak i s decom gotovo da nije imao kontakt. Naravno, on je i nezaposlen jer su mu zdravlje i život najpreči.
- A onda me je korona potpuno prevarila, na nju nisam ni pomislio. Gotovo da nije ni bilo nekih simptoma. Pojavila se samo blaga, jedva povišena temperatura. Ni kašlja, ništa. Ranije sam imao razne infekcije zbog kojih sam nekoliko puta bio na ivici života i smrti, s vrlo lošim prognozama, doktori su govorili da ću se teško izvući. Bilo je to mnogo, mnogo gore nego sada. Ovo sada je izgledalo bezazleno. Ali, ipak, iz predostrožnosti sam se testirao. I srećom da sam to učinio. Na moje iznenađenje, stigao je pozitivan rezultat i odmah sam smešten u Karaburmu - kaže nam R. M.
Bilo je to 17. januara. I na čuđenje mnogih, na ponos doktora i sreću samog pacijenta, sa svim svojim mukama nije ni dospeo do intenzivne nege.
- Bio sam na kiseoniku, i to čak ne na nekim visokim protocima. Dobijao sam jaku terapiju, kortikosteroidnu. Ali verujte mi, uopšte mi nije bilo svejedno, strah je stalno bio tu. Znao sam da i prethodno potpuno zdravi ljudi, koji su naizgled dobro, za tili čas mogu da završe u intenzivnoj, na respiratoru i umru. A meni je svaka infekcija potencijalno fatalna - objašnjava nam ovaj Beograđanin.
Neizmerno je zahvalan svima u kovid bolnici Karaburma.
- Znam da sam živ samo zahvaljujući lekarima i osoblju Karaburme. Nema reči da izrazim zahvalnost za to što su me odmah primili, a i potom mi spasli život. Bez njih, bio bih mrtav. Ti ljudi su ekstremno posvećeni, sve savršeno funkcioniše, sjajni su - naglašava R. M., koji je posle 19 dana provedenih u bolnici na Karaburmi prebačen na VMA.
Dr Ivo Udovičić za Kurir objašnjava da im je R. M. bio jedan od najvećih izazova od početka borbe s kovidom.
- Mlad čovek, s transplantiranim plućima i obostranom upalom pluća. U Srbiji, koliko znam, niko nije prijavio da je imao kovid pacijenta s transplantiranim plućima, a ni u svetu ih nema veliki broj da bi se napravio protokol o lečenju tih pacijenata. Radili smo prema oskudnim podacima iz sveta, ali smo bili i na stalnoj vezi s njegovim doktorima iz klinike AKH u Beču - kaže dr Udovičić i dodaje:
- Zbog transplantacije, odnosno sprečavanja odbacivanja organa, godinama je na trojnoj imunosupresivnoj terapiji. Nije vakcinisan protiv kovida jer se takvim pacijentima ne preporučuje vakcinacija. Vakcina treba da stimuliše imuni sistem, a on je u ovom slučaju dugo suprimiran i ne bi ni bilo odgovora na vakcinu. Pri tome, ti pacijenti su vrlo skloni svim infekcijama - virusnim, bakterijskim i gljivičnim, pa je zato R. M. kod nas imao specijalni tretman, bio je izolovan od svih da ne bi dobio neku od bolničkih infekcija.
Veliki je izazov i odgovornost lečiti takvog pacijenta - i sačuvati mu glavu od kovida, ali i pluća, koja nisu njegova i koja organizam nipošto ne sme da odbaci, jer bi to značilo smrt.
- Kolege iz klinike AKH u Beču smo konsultovali u vezi s tim šta smemo da isključimo od imunosupresivne terapije, jer da je ostala kompletna terapija, on ne bi preživeo. Morali smo nešto da isključimo, a da ne ugrozimo transplantirani organ. I uz pomoć kolega uspeli smo da ga izvučemo. A bio je na maksimalno svega četiri litra kiseonika - objašnjava dr Udovičić.
A onda je došao 4. februar, kad su R. M. sa zadovoljstvom otpustili iz bolnice, ali i ispratili na VMA.
- Svi smo bili presrećni što smo uspeli da ga zalečimo. Premešten je na VMA samo zbog dopunske dijagnostike i ispitivanja funkcije pluća. Nije na kiseoniku, diše svojim plućima. Ali on treba kući da ide što pre jer svaki boravak u bolnici za ove pacijente predstavlja ogroman rizik od bolničkih infekcija - ističe dr Udovičić.
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić