PRONAĐEN MLEČNI ZUB STAR 54.000 GODINA To menja sve što znamo o prvim ljudima u Evropi
Dečiji zub iskopan u francuskoj pećini otkrio je dosad najranije dokaze o tome da su ljudi - Homo sapiens - živeli u zapadnoj Evropi. Otkriće kutnjaka u dolini Rone u južnoj Francuskoj, zajedno sa stotinama kamenih komada alata koji datiraju još od pre 54.000 godina, sugeriše da su rani ljudi živeli u Evropi oko 10.000 godina pre nego što su arheolozi dosad mislili, prenosi CNN.
Štaviše, zub Homo sapiensa bio je stisnut između slojeva ostataka neandertalaca, što pokazuje da su dve grupe ljudi koegzistirale u ovoj regiji. Ovi nalazi osporavaju narativ da je dolazak Homo sapiensa u Evropu izazvao izumiranje neandertalaca, koji su živeli u Evropi i delovima Azije oko 300.000 godina pre nego što su nestali.
"Ljudi i neandertalci živeli na istom mestu"
-Često smo mislili da je dolazak modernih ljudi u Evropu doveo do prilično brzog nestanka neandertalaca, ali ovi novi dokazi sugerišu da su i pojava modernih ljudi u Evropi i nestanak neandertalaca mnogo složeniji, rekao je koautor studije Krist Stringer, profesor i voditelj istraživanja ljudske evolucije u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.
To je prvi put da su arheolozi pronašli dokaze skupina Homo sapiensa i neandertalaca koje žive na istom mestu i koje se brzo, čak i naglo, izmenjuju najmanje dva puta, prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances u sredu.
Pre toga dolazak prvih ljudi u Evropu datirao je između 43.000 i 45.000 godina, prema ostacima pronađenim u Italiji i Bugarskoj, nedugo pre nego što su pronađeni poslednji preživeli ostaci neandertalaca, koji datiraju pre 40.000 do 42.000 godina. Ovaj vremenski okvir mnoge je naveo na pomisao da su dolazak Homo sapiensa i nestanak neandertalaca povezani.
Ljudi i neandertalci, za koje znamo iz genetske analize da su se susreli i imali decu, što je rezultiralo tragovima neandertalaca u našoj DNK, preklapali su se u mnogo dalje razdoblje u Evropi, sugeriše ova studija.
Jesu li ljudi i neandertalci družili u ovoj francuskoj pećini sa pogledom na dolinu Rone? Istraživači nemaju čvrste dokaze o interakciji između dve grupe.
"Verojatno su se dvije grupe susretale"
Alati pronađeni u slojevima koji otkrivaju zanimanja Homo sapiensa i neandertalca različitog su stila i ne pokazuju nikakav znak da su jedan drugog učili tehnikama klesanja ili ljuštenja kamena. Kameni alati povezani sa ljudima, poznati kao neronijski alati, manji su od musterijanskih alata koje su koristili neandertalci.
Međutim, autori studije smatraju kako je verovatno da su se dve grupe susretale u blizini - čak i ako se deirektni kontakt nije dogodio u ovoj pećini. Stotine komada kamenog oruđa pronađene na tom mestu upućuju na to da su sklonište u stenama intenzivno okupirale obe grupe ljudi i da to nije bilo samo mesto za povremeni boravak.
Zapanjujuće, naučnici su uspeli da utvrde da je razdoblje između preseljenja neandertalaca i doseljavanja prvih modernih ljudi u pećinu pre 56.000 godina bilo samo godinu dana. Istraživači su to učinili mapiranjem i analizom naslaga čađi iz vatri koje su ljudi palili u pećini.
-Čađ se taloži na svodu skloništa, a u razdoblju kad tamo nitko nije živeo, nije bilo ni taloženja čađi, objasnio je Stringer.
Moguće je da su razmenjivali znanja
Glavni autor studije Ludovic Slimak, istraživač u Francuskom nacionalnom centru za znanstvena istraživanja i Sveučilištu u Toulouseu, koji radi na ovom mestu već 30 godina, rekao je kako veruje da su dve grupe na neki način razmenile znanje.
Od samog početka, rekao je Slimak, moderni su ljudi koristili kremen koji je došao s lokacija udaljenih stotinama kilometara, pokazuju kameni alati pronađeni u pećini. To znanje verovatno dolazi od autohtonih neandertalaca, objasnio je Slimak.
-Čini se da je Homo sapiens odmah dobro poznavao teritoriju i izvore kremena koji su lokalizovani. Kakva je tačno bila interakcija? To ne znamo. Nemamo pojma da li je to bio dobar odnos ili loš odnos. Je li to bila grupna razmena ili su ljudi imali neandertalske izviđače koji su im pokazali sve što je bilo važno? rekao je Slimak.
Istraživači su odredili slojeve nalazišta koristeći tehnike luminiscencije, koje određuju kada su zrna minerala u steni poslednji put bila izložena sunčevoj svetlosti. Sloj koji sadrži dečiji zub Homo sapiensa proteže se iz perioda od pre 56.800 do 51.700 godina. U različitim slojevima naučnici su otkrili osam drugih zuba koji su pripadali neandertalcima.
Naučnica: Moramo pronaći i druge ostatke
Razmršavanje priče o ljudskoj prošlosti komplikovan je poduhvat, ali je uglavnom prihvaćeno da moderni ljudi potiču iz Afrike i da su svoju prvu uspešnu migraciju u ostatak sveta izvršili u jednom talasu pre 50.000 do 70.000 godina.
Moguće je uraditi DNK analizu zuba
Moguće je da bi DNK - bilo direktno iz zuba ili kroz revolucionarne nove tehnike koje omogućuju sekvenciranje DNK pronađene u sedimentu - mogla da razjasni priču i da nam kaže kako je pionirska grupa ranih modernih ljudi bila povezana sa onima koji su stigli kasnije i jesu li neandertalci koji su živeli u pećini imali isto poreklo.
DNK bi mogla da dokaže ukršatanja između dve grupe. U pećini Bačo Kiro u Bugarskoj, gde su pronađeni prethodno najstariji dokazi Homo sapiensa u Evropi, DNK tih ranih modernih ljudi sadržavala je oko 3 odsto genetskog materijala neandertalaca.
Zubi su dobro očuvani u fosilnim tragovima, a njihove izbočine su pomalo poput otisaka prstiju za arheologe, otkrivajući tragove o poreklu i ponašanju.
Oblik otkrivenog zuba i njegova unutrašnja struktura snažno sugerišu da pripada modernom ljudskom detetu iako je zub oštećen, rekli su istraživači.
Kurir.rs/Index.hr